Видимо се 11.9. у још већем броју!
Очито нису успели да нас преброје ни овај пут!
Нема предаје, нема назад – иза су наша деца!

Народ Србије је изашао на Литије јер је препознао да Литије организују људи из народа.
Богољубиви и родољубиви народ са свештенством и монаштвом СПЦ је изашао на Литије и показао национално јединство око очувања Светиња а то су Деца, Породица, целовита Србија чије је срце Косово и Метохија. Народ Светог Саве се сабрао у миру око Крста достојанствено да каже које вредности су његове а ви и вама слични оличени у владајућој странци такав народ богољубив и родољубив народ Србије називате бедницима, екстремистима.

Ради лакше оријентације на суштинска питања, покушаћемо да у пет тачака укажемо на, по нашем мишљењу, најважније моменте везане за нашу борбу за очување породичних вредности, за очување нормалне породице као „мале Цркве“.

Једна добијена битка, не значи и добијен рат! Наша борба се наставља, зато дођите сутра да покажемо лице породичне Србије! Да не помисле да су нас ућуткали! Да не помисле да ће им проћи та реторика председника Вучића ” отказујемо сада, биће прилике кад буду бољи услови!” Никада у Србији неће бити услови за организовање нечасних и скарадних манифестација које вређају наш народ, наш јавни морал и нашу етику и традицију!
*НИКАДА ЗА ГЕЈ ПРАЈД НЕЋЕ БИТИ ВРЕМЕ У ЗЕМЉИ СВЕТОГА САВЕ!*
Захтевамо гаранције Владе Србије о забрани кршења Устава РС и ТРАЈНОЈ ЗАБРАНИ геј парада у Републици Србији!
Деца нам се рађала!

Због очекивања великог броја верника, који организовано долазе аутобусима из својих Епархија, обезбеђен је паркинг код Сава Центра, након завршетка, аутобуси могу их чекати преко пута Храма Св. Саве у ул. Булевар Ослобођења, ради безбедности саобраћаја и учесника, по препоруци МУП одељења за Јавни ред и мир.

Замолише ме неки од организатора литије на Велику Госпојину у нашем престолном српском граду, које познајем годинама, децу Цркве наше, да као београдски свештеник, домаћи свештеник, упутим неке речи народу. Сусретали смо се на поклоничким путовањима, сабирали у радости литургијског приношења „сами себе, једних друге и сав живот свој” Телу Христовом. Рекоше ми, оче, не морате се потписивати ако не желите, ако је тако лакше. Баш последње речи ми прострелише душу.