Психолошки Аспекти

Лекари и Родитељи за Науку и Етику

ДИСКРИМИНАЦИЈА

У времену притисака и све интензивније пропаганде усмерене на што масовнију, па чак и обавезну примену алтернативне имунизације против КОВИД -19, све смо ближи дистопијском друштву у ком ћемо имати класу “невакцинисаних”, којој ће бити ускраћена Уставом загарантована права и који би условно могли бити изложени различитим облицима дискриминације и пресије.

И поред чињенице да имунизација притв Ковида-19 у Србији није обавезна, евидентно се свакодневно сусрећемо са различитим облицима неравноправности, условљавања и дискриминације.

Здравствени радници у бројним здравственим установама трпе енормне притиске на својим радним местима, са којих их премештају, ускраћујући им тако права загарантована Законом о раду. Нејасно је како, и у складу са којом важећом законском регулативом, послодавац врши прерасподелу и премештај запослених у односу на имунизациони статус, иако тај исти имунизациони статус није био у оквиру услова приликом запошљавања. Користећи званични наратив неимунизовани здравствени радници су од стране „вакциналног“ борда установа оптуживани да су “опасност по пацијенте”, што је потпуно бесмислено, ако се у обзир узме чињеница да и имунизована особа може бити преносилац заразе.

Али, нису само здравствени радници изложени притисцима и дискриминацији. Није много боља ситуација ни у образовању. Наставници и учитељи који нису подлегли притиску и нису се имунизовали против Ковида-19, такође су под притиском. Са једне стране су ”прозвани” и “позвани” на одговорност од стране директора својих школа, а са друге трпе негативне коментаре од стране имунизованих колега. Овакве реакције имунизованих особа мотивисане су страхом, љутњом која иде из осећаја беспомоћности да промене туђе мишљење (због чега се осећају повређено па реагују љутњом и осуђивањем), али и ирационалним уверењем да је једини спас за овај смртоносни вирус (чија смртност не прелази 0.2 %), управо имунизација. При томе нико не узима у обзир могућа нежељена дејства и негативне ефекте овог вида превенције.

Не ретко, неимунизована одрасла лица су оптуживана и критикована и обележена као “резервоари и преносиоци вируса”. Ово је још једна нереална и чињеницама непоткрепљена претпоставка. Вирус могу пренети и имунизоване особе, тако да је опасност од заражавања других скоро једнака у обе категорије особа.

Социјална изолација која је трајала месецима, довела је до отуђења међу људима. Постали смо усамљени, довољни сами себи. Међутим, то није стање својствено човеку, па је неминовно да ће у наредном периоду условити пораст депресије, суицида, анксиозности, злоупотребе психоактивних супстанци и других психичких обољења

И на крају, најважнији, а за родитеље најтежи облик неравноправности односи се управо на наше најдраже и најважније чланове друштва – децу. Деца у актуелном тренутку расту у окружењу страха и присиле, наметања правила која не могу да разумеју или их схватају као погрешна и некорисна. У покушају да им се супротставе, бивају вређана и изопштавана из групе, посебно од стране вршњака који из породице носе поруку о страху од вируса, његовој јачини и могућношћу да их блискост са другим дететом “учини болесним”. Да ли смо сигурни да желимо време сегрегације и дискриминације, у ком ће неимунизована деца бити изопштавана, одбацивана и обележавана?

Током протекле две године, били смо изложени посебно тешком облику психичке трпње. Пролонгирани стрес, страх од болести, страх од личне смрти и смрти блиских лица, били су свакодневни пратиоци нашег живота. Све ово смањило је наше капацитете за свакодневне активности и рад, чинећи нас осетљивијим.

ПСИХИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ НОШЕЊА МАСКИ КОД ДЕЦЕ

Психичке последице су веома важне, јер психичко стање одређује у великој мери живот једне особе, њене односе у друштву и способност за здрав живот. Стално и никада довољно наглашаване штетне последице ношења маски код деце су:

  1. Формирање ирационалних страхова од заразе, болести, контакта са људима што касније доводи до смањења капацитета за блискост и ствара осећај социјалног отуђења
  2. Стварање предрасуда о “ онима без маске”, таборисања, осуђујећег става , дискриминације и сегрегационистичког понашања.
  3. Стварање робовског менталитета код деце – учимо их да слепо следе наметнута правила иако су бесмислена, да их критички не преиспитују. Уста су симбол говора, изражавања мисли, ставова, слободе. Покривањем уста шаље се порука “ Ћути, не говори, не диши”, намеће се покорност, а последице су: повлачење у себе, губитак самопоуздања, ниско самопоштовање, трпељивост нелагоде, мазохистичка понашања, депресија, формирање преплашених и неслободних људи типа губитника и слабића.
  4. Покривање лица маском значајно омета процес учења невербалне комуникције и развој социјалне интелигенције код деце. Фацијална експресија је кључна у учењу, тумачењу, препознавању емоција, те ускраћивање детету да види израз другог лица и покаже своје лице, нарушава тај процес и оставља трајне и ненадокнадиве последице, јер свака вештина има свој критични период развоја за њено стицање, и тај је губитак ненадокнадив.
  5. Покривање лица симболично значи обезличеност, губљење индивидуалности, идентитета – тиме се ствара човек стада, масе, а не зрела и самостална личност. Људско лице је најважнији објекат у дечјем, чак и у неонаталном периоду. Доказано је да бебе реагују позитивно на приказивање људског лика, али не и на друге неутралне стимулусе. Људско лице делује умирујуће. Препознавање лица је веома важно за когнитивни, емоционални и социјални развој детета, што потврђује и постојање зоне мозга у темпоралном режњу задужене за препознавање лица.

ФЛАЈЕР ЛРНЕ – Зашто смо против?

Од старта нам је био циљ да информишемо народ и предочимо тачне информације засноване на науци и доказима. Флајер који је пред вама представља сажетак кључних информација које се тичу “вакцина” против болести Ковид 19 као и штетног утицаја маски које су препоручивали као заштиту од вируса SARS – COV2.