Жеља човека да спречи болест која може значајно да наруши његово здравље је увек била изазов. Посебно је истраживање у овој области значајно данас када је посве јасно да је здравље главни ресурс човекове креативности, коначно и опстанка. Подаци о експерименталном раду на откривању начина стимулисања имуног система како би се створио имунитет на одређене инфективне болести могу се у литератури наћи од X века.

Прва вакцина

Иако су истраживања на тему имунизације постојала неколико векова уназад, тек истраживања др Џенера (1749-1823) за време тешке епидемије великих богиња, направила су значајан преокрет у превентиви заразних болести. Он је за време поменуте епидемије уочио да особе које су прележале кравље богиње (енг. Cowpox) не оболевају до великих богиња (енг. Smallpox) иако су билe у контакту са зараженима. Ово је генијално откриће постојања тзв. унакрсног имунитета. Наиме, инфекција микроорганизмима који изазивају благе болести, стимулише у организму природно сазревање имуног система који постаје отпоран на микроорганизме који изазивају сличне, теже болести, што се у медицинској науци зове УНАКРСНИ ИМУНИТЕТ.

Др Џенер је употребио безазлени вирус крављих богиња (лат. vacca = крава) да њиме пелцује, тј. зарази људе безазленом болешћу. Тај процес намерне инокулације вируса крављих богиња како би створени имунитет „унакрсно“ штитио и од заражавања вирусом великих богиња, назван је ВАКЦИНАЦИЈА.

Своје експерименте др Џенер је објавио у књизи: Edward Jenner, “AN INQUIRY INTO THE CAUSES AND EFFECTS OF THE VARIOLAE VACCINAE A DISEASE Discovered in some of western countica of England, Particulary Gloucestershire, And known by the name of THE COW POX”. (https://collections.nlm.nih.gov/bookviewer?PID=nlm:nlmuid-2559001R-bk, доступно 17.10.2021)

Ова ПРВА ВАКЦИНА је била безбедна, ефикасна и јефтина. Вирус који се користио за покретање имунолошке реакције у организму није „дорађиван“. Радило се о инокулацији природног „благог“ вируса који је изазивао стварање природног имунитета за заштиту од тешке болести. Претпостављамо да је једини недостатак ове методе био то што је јефтина. Даља, слична истраживања коришћења унакрсног имунитета у превентиви тешких, смртоносних инфективних болести, су ограничена. У новије време постоје истраживања унакрсног имунитета са вирусом SARS CoV2 што даје наду да ћемо можда и против Ковида 19 добити вакцину.

Друге методе имунизације

Технолошки напредак је стимулисао развој других метода имунизације. тако је и против великих богиња направљено још једно имунизационо средство од вируса који изазива велике богиње (variola vera), који је модификован и назван „vaccinia”, како би, случајно или намерно, био повезан са претходним генијалним открићем др Џенера. Примена модификованог вируса великих богиња у превентиви ове болести, изазивала је бројне нежељене ефекте, па и смрт имунизованих ( Edward A. Belongia and Allison L. Naleway: Smallpox Vaccine: The Good, the Bad, and the Ugly https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1069029/ доступно 17.10.2021.)

Напомена: енг. smallpox je болест која се код нас зове велике богиње, док су енг. measels болест која се код нас зове мале богиње.

Dr A.W. Downie је у свом научном раду “The Immunological Relationship of the Virus of Spontaneous Cowpox to Vaccinia Virus” (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2065307/ доступно 17.10.2021) показао да се вирус “vacciniа” разликује од природног вируса крављих богиња, те се и вакцинација коју је спровео др Џенер не може поистоветити са имунизацијом спроведеном модификованим вирусом “vaccinia” која је повезана са великим бројем нежељених ефеката.

Имунизација и средства за имунизацију

Имунизација је метод инвазивне превентиве којим се стимулише имунитет са намером да се спречи заражавање од неке болести или смањи интензитет симтома. Постоји много различитих метода имунизације поред поменуте вакцинације. Као што је метода имунизације која је користила вирус великих богиња за израду имунизационих средстава названа ВАРИОЛИЗАЦИЈА, по сличном принципу можемо:

–  имунизацију против малих богиња назвати МОРБИЛИЗАЦИЈОМ, МУМПСОЗАЦИЈОМ И РУБЕЛОЗАЦИЈОМ, с обзиром на то да ово имунизационо средство садржи партикуле вируса за ове три болести (мале богиње, заушке и рубелу).

– имунизацију против хепатитиса Б назвати Б ХЕПАТИЗАЦИЈОМ, итд.

– имунизацију против ковида 19 назвати мРНК СПАЈКИЗАЦИЈОМ, итд.

Ни једно од ових средстава није вакцина јер се не примењује по принципу стимулације УНАКРСНОГ ИМУНИТЕТА. 

Имунизациона средства су суспензије живих, ослабљених, убијених или фрагментираних микроорганизама или токсина, али и антитела или лимфоцита (серуми). За њихово прављење се користе микроорганизми, или њихови токсини. Безазлени микроорганизми се користе као носачи (вектори) имунизационих партикула.

Ни један препарат за имунизацију који није направљен по принципу коришћена унакрсног имунитета није био сто посто ефикасан, док су код неких (ацелуларних) морали бити додавани и “појачивачи имуног одговора”. 

Имунизација се данас спроводи и за инфективне али и за неинфективне болести.  Глобално тржиште имунизације је разнолико и ради се на откривању нових нових метода са циљем стварања „паметнијих“ имунизационих препарата.

„Паметне“ методе стимулације имунитета

Постоји мишљење да ће нове технологије које користе генетски модификоване производе (ГМ технологије) значајно допринети развоју имунизације. Иако се спроводи обећавајући број студија о ГМ имунизационим средствима, допринос ГМ технологије новонасталим имунизационим средствима на тржишту је ограничен. Ово поље истраживања иде у два правца: ГМ имунизациона средства заснована на векторима (највише испитивани су поксовируси и аденовируси) и ГМ имунизациона средства заснована на иРНК (mRNA) партикули. За више сазнања о последицама, као и о ефикасности, чека се завршетак научне анализе након завршених средњорочних и дугорочних научних студија.