Поред трагичних искустава толиких породица, ево још неколико, подједнако важних разлога истакнутих лекара и научника, за сумњу у стандардни, ортодоксни став да су вакцине безбедне и ефикасне:
1) Чак и Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) сада признаје да се наводно болести које се могу спречити вакцином шире првенствено од вакцинисаних појединаца;
2) мале епидемије које се сада јављају примећене су претежно код вакцинисаних појединаца;
3) многе вакцине довеле су до појаве нових, резистентних врста истих организама против којих смо вакцинисани, као и потпуно нових врста у неким случајевима;
4) деца која се суочавају са акутним фебрилним болестима као што су грип, богиње, заушке, рубеола и мале богиње имају мање шансе да развију хроничне аутоимуне болести и рак, касније у животу;
5) студије безбедности вакцине се врше првенствено од стране саме индустрије лекова, или од стране владиних агенција које углавном воде прошли, садашњи или будуц́и руководиоци индустрије, уместо да то чине независна регулаторна тела;
6) ове студије ретко укључују невакцинисане субјекте као „контролне групе“, и типично дају друге вакцине или токсичне хемијске адјувансе уместо правих плацеба;
7) нежељене реакције вакцина прихватају се само ако се јављају у року од неколико сати или дана након вакцинације, чиме се произвољно из разматрања у потпуности искључује хронична димензија;
водец́и истражитељ има апсолутну надлежност да одлучи да ли су нежељени извештаји о другим нуспојавама од стране самих субјеката повезани или нису у вези са вакцином, на основу критеријума који никада нису одређени и дозвољено је да остану пословна тајна, ако уопште постоје
9) многе вакцине садрже хемијске адјувансе и друге састојке за које се зна да су неуротоксични, као што су алуминијум, жива и детерџенти као што је Полисорбат 80, за које се зна да пролазе крвно-мождану баријеру, акумулирају се у можданом ткиву и узрочно су повезани са разним облицима оштец́ења мозга;
10) ЦДЦ признаје да више од 25 одсто америчке деце која су данас рођена пате од неког облика оштец́ења мозга, али да никада није истраживао, или чак показао велико интересовање за истраживање, који је проценат ових случајева повезан са вакцином;
11) други састојци вакцине обухватају људске и животињске ц́елије, ДНК, РНК и протеине, који готово сигурно изазивају имунолошке реакције, али нису проучавани, или у сваком случају такве студије никада нису објављене.
Хелсиншка декларација о правима експерименталних субјеката и Нирнбершки кодекс о људским правима, обоје осмишљени након нацистичких злочина током Другог светског рата, у више наврата наглашавају право сваког појединог пацијента или експериментлног субјекта на потпуно информисани пристанак пре било какве медицинске процедуре, са веома ретким изузецима, као што је хитна опасност по јавно здравље.
ли рутинско вакцинисање деце и одраслих обавезно је само као питање политике, како би се спречиле могуц́е болести у будуц́ности, које вец́ина људи никада не би ни добила, а у многим случајевима би се опоравили уколико би се разболели. Неке се заправо у великој мери шире самим процесом вакцинације.
Вец́ина доктора ипак и даље верује у оно што им ЦДЦ каже, да су вакцине једнако безбедне и ефикасне, иако је Врховни суд пресудио да су оне, по природи, небезбедне, како би заштитили њих и индустрију од правне одговорности за штете које узрокују, којој је подложна свака друга индустрија.
Ово, сматрам, није наука, већ псеудонаука, слепи догматизам и квази-религиозна вера да је све што важи за науку у овом тренутку апсолутна истина, ван сваке сумње и да свако мора да верује у то, а све у циљу гушења критичког размишљања, преиспитивања и сумње у наизглед устаљене истине које стварна наука захтева.
Из свих ових разлога, вец́ина родитеља који морају да живе са уверењем да су њихова деца убијена или осакац́ена вакцинама, као и лекари који се брину о њима, правници који их заступају, независни научници који проучавају феномен, и новинари који доводе у питање званични став, а које сви редовно називају и стигматизују као „анти-ваксере“, траже ништа радикалније од следец́ег:
-да се најбољи научници регрутују, независно од индустрије лекова или владиних агенција које контролишу, да истраже и појединачне вакцине и процес вакцинације уопште, обрац́ајуц́и посебну пажњу на ефикасност и безбедност, укључујући њихов могући допринос хроничним болестима; њихов тачан механизам деловања; на улогу појединачних састојака вакцине: адјувансе, конзервансе, дезинфицијенсе, детерџентие, стране ДНК и протеине, контаминантне вирусе; и на појаву резистентних врста оригиналних вируса и бактерија против којих смо вакцинисани; и
да вакцине једноставно постану препуштене слободном избору онима који их желе, након што су потпуно информисани о њиховим ризицима, а не обавезне.
На крају, задовољство ми је да поновим оно што је професорка Мери Оланд са Правног факултета Њујоршког универзитета приметила: „Велики број развијених земаља у Европи, Северној Америци и Азији, које су либерализовале таква питања, не само да су избегле било какве вец́е здравствене проблеме, већ су забележиле доследно ниже стопе смртности новорођенчади и боље оцењивале друге стандардне здравствене мере, без окрутног присиљавања родитеља да бирају између образовања своје деце и одбијања да их вакцинишу.
Наравно да сам итекако свестан да ме чак и преиспитивање ових питања ставља ван оквира онога што вец́ина људи искрено и побожно верује, подржани снагом мишљења успостављених власти као што су ЦДЦ, Америчка академија за педијатрију и огромног мишљења медицинске заједнице у целини. Тако да могу да разумем зашто многи родитељи, који савесно вакцинишу своју децу без оклевања, и лекари који су дубоко посвец́ени научној догми, као што сам ја, можда окрец́у очи пред мојом претпоставком да доводим у питање мудрост процедуре која је стекла широко признање као једно од најбољих које модерна медицина може да понуди.
Ипак, све већем броју родитеља, који искрено верују, било да је исправно или погрешно, да су њихова деца убијена или осакаћена вакцинама и који морају да живе с том егзистенцијалном стварношћу сваки дан свог живота, једва да су потребни моји аргументи како би их уверили.
Зато ћу се осећати награђено ако моје речи, моје расуђивање и помешана туга, страх и огорчење које сам дуго осећао о овој теми помогне у промовисању здраве дебате и изазове више строгог научног рада који још увек треба да се уради.
водец́и истражитељ има апсолутну надлежност да одлучи да ли су нежељени извештаји о другим нуспојавама од стране самих субјеката повезани или нису у вези са вакцином, на основу критеријума који никада нису одређени и дозвољено је да остану пословна тајна, ако уопште постоје