Свет је у тоталном расулу. Све је у расулу. Правила не постоје. Ништа више није уређено. Преузети оговорност за свој живот, живот своје породице, за успостављање реда у друштву у коме живимо је императив индивидуалног и свеопштег опстанка. Да би се неуређено уредило, потребна је организација великог броја људи са циљем. Циљ је успостављање реда у нереду.
Поједици истих идеја и истог циља да би имали шансе на успех морају се ујединит и организовати. Против хаоса може се само организацијом.
Две фундаменталне области човекове егзистенције су у опасносту од хаоса и нереда. Породица и медицина! Ствар опстанка је борба за нормалну и здраву породицу као и борба за хуману медицину.
Парадокс је, да област која се бави лечењм људи може бити нехумана. Сведоци смо да је и то могуће.
Лечење се претворило у разболевање а борба за живот у нехуманој медицини претворила се у средство уништавања живота.
Све је више лекова и све више болесника!? Дијагностика напредује а животни век се скраћује!?
Ничу нове болнице а са њима се повећава и број новоболелих!? Уочавамо велики несклад у ,,напретку“ медицине који нема за резултате у смањивању патологије. Парадоксно, пораст патологије је пропорционалан ,,напретку“ медицине!?
Такву медицину са правом можемо назвати нехуманом. Уместо да се смањује број болести и број болесника као и потрошња лекова, све то вртоглаво расте.
Човек, болесник у модерној медицини постао је средство, уместо да његово оздраљење буте циљ. Његова болест је извор прихода. На болести људи зарађује се огромно богатство тако да је медицина профитабилна и самим тим нехумана.
Нису сви у медицинској струци етици окренули леђа. Они који нису заборавили на Хипократа морају се удружити, организовати и деловати.
Мора се успоставити право лекара да одлучују о лечењу својих пацјената. Ништа не сме бити наметнуто. Све што се тиче медицине и породице мора бити ствар слободног избора. Да би избор био правилан, информисаност мора бити потпуна.
У хоасу који влада угрожен је основни стуб опстанка појединца а то је породица. Заштита породице не може бити само лични чин кроз индивидуално деловање. Наше породице можемо заштитити само организовано, масовном акцијом.
Битан циљ удруживања је вратитии право породици да брине о здрављу потомака и право родитељима да васпитавају своју децу.
Разбијање породице и традиционалних породичних вредности је почетак краја и друштва и државе. Све ће се урушити ако се уништи породица као темељ свега.
Појавило се ,,светло на крају тунела“ То светло се зове ЛЕКАРИ И РОДИТЕЉИ ЗА НАУКУ И ЕТИКУ. Сви ЛЕКАРИ и сви РОДИТЕЉИ, опстанка ради, живота ради, морају бити део тог светла!?
