ХПВ вакцина ПОВЕЋАВА учесталост ХПВ инфекције и оштећења јајника код девојчица – др Брајан Хукер

Гардасил, вакцина против ХПВ-а, наводно не спречава чак ни ХПВ инфекцију.

Анализирана је база података програма „Медикејд“ на Флориди, при чему су упоређиване вакцинисане и невакцинисане девојчице.

Резултати су алармантни:

– Код вакцинисаних девојчица забележена је знатно већа учесталост поремећаја функције јајника и обољења женског репродуктивног система.
– Такође су имале већи ризик и већу учесталост саме ХПВ инфекције у поређењу са невакцинисаном групом.

Др Хукер: „Видимо много, много већу учесталост ових проблема код особа које су примиле вакцину…“

Зашто ово дајемо својој деци? Вакцину која не спречава инфекцију против које је намењена, а притом повећава ризик од озбиљних репродуктивних проблема?

Родитељи, ово су подаци из стварне базе. Истражите сами пре следеће „рутинске“ вакцинације.

Примена ХПВ вакцине се наставља, али научни подаци из овог поређења захтевају одговоре.

Стручњак оспорава тврдње да ХПВ вакцина смањује ризик од рака

Широко распрострањена тврдња да ХПВ вакцина драматично смањује ризик од рака грлића материце — чак за 80% уколико се прими пре 16. године — не издржава детаљнију анализу, изјавила је др Луција Томљеновић. У интервјуу за „Слободни подкаст“, Томљеновићева је рекла да тврдње о безбедности и ефикасности нису поткрепљене доказима и да користи од вакцине не надмашују ризике.

Пише: др Бренда Балети

Политика јавног здравља треба да се заснива на чврстим и транспарентним доказима — не на слоганима, маркетингу и селективном тумачењу научних прегледа, недавно је изјавила биохемичарка др Луција Томљеновић.

У опширном интервјуу за „Слободни подкаст“, Томљеновићева је оспорила доказе на којима се заснивају програми вакцинације против ХПВ-а.

Водитељу Андрији Кларићу рекла је да тврдње о безбедности и ефикасности нису поткрепљене доказима и да користи од вакцине не надмашују ризике.

Широко распрострањена тврдња да ХПВ вакцина драматично смањује ризик од рака грлића материце — чак за 80% ако се прими пре 16. године — не издржава детаљнију анализу.

Томљеновићева је објавила више од дванаест научних радова о ХПВ вакцини. Била је и стручни сведок у судском поступку против компаније „Мерк“, произвођача ХПВ вакцине Гардасил. У тој улози представила је систематску критику тврдњи да ХПВ вакцина спречава рак.

Такође је изложила преглед научних података о нежељеним догађајима повезаним са вакцином и представила доказе за тврдњу да је компанија „Мерк“ утицала на регулаторе и законодавце како би проширила тржиште за своју вакцину.

Тврдње да ХПВ вакцина смањује ризик од рака засноване су на проблематичним Кокрејновим прегледима

Томљеновићева је слушаоцима „Слободног подкаста“ објаснила зашто сматра да су Кокрејнови прегледи ХПВ вакцина из 2025. године — које здравствене институције и медији често наводе као подршку тврдњи да вакцина смањује учесталост рака грлића материце и до 80% — методолошки проблематични.

Према њеним речима, подаци садржани у самим прегледима доводе у питање њихове закључке.

Кокрејнова библиотека се често сматра златним стандардом систематских прегледа, рекла је она. Здравствене институције главног тока често заснивају своје препоруке на Кокрејновим налазима.

Међутим, систематски прегледи могу бити поуздани само онолико колико су поуздане студије које су у њих укључене, рекла је.

Према анализи Томљеновићеве прегледа дужег од 300 страница, већина епидемиолошких студија наведених као доказ ефеката вакцине — укључујући њену способност да спречи инвазивни рак грлића материце — имала је озбиљан или критичан ризик од пристрасности, према оценама самих Кокрејнових рецензената.

Систематски преглед је „студија студија“, односно истраживачки метод високог нивоа којим се на стандардизован и систематичан начин прегледају, обједињују и критички процењују доступни докази о одређеној болести или здравственој теми.

Процене ризика од пристрасности у таквим прегледима утврђују да ли методолошки недостаци — у дизајну, анализи или извештавању — могу да пониште резултате. Оцена „озбиљан“ или „критичан“ указује на значајне недостатке због којих су закључци веома упитни.

Ипак, упркос томе, Томљеновићева је рекла да је Кокрејнов преглед закључио да постоје „докази умерене сигурности“ да ХПВ вакцине смањују учесталост рака грлића материце.

Она је рекла да, када су студије укључене у систематски преглед претежно оцењене као неквалитетне од стране самих рецензената, није оправдано закључити да оне пружају „доказе умерене сигурности“ за било који исход.

„Ако унесете смеће, добићете смеће“, рекла је.

„Ако је већина ваших студија тако лошег квалитета — према вашој сопственој процени — не можете тврдити да постоје докази умерене сигурности“, рекла је. „То је једноставно дезинформација.“

Стопа рака грлића материце опадала је и пре увођења ХПВ вакцине

Уколико ХПВ вакцинација драматично смањује рак грлића материце, логично би било очекивати јасан пад учесталости те болести на нивоу целокупног становништва након увођења масовне вакцинације.

Томљеновићева је представила националне статистичке податке о раку грлића материце из Уједињеног Краљевства, Аустралије и Сједињених Америчких Држава, који показују да је стопа рака грлића материце опадала — а у неким старосним групама већ била близу нуле — пре него што су ХПВ вакцине уведене у календаре имунизације.

„Стопа рака грлића материце у Уједињеном Краљевству брзо је опадала и достигла је најнижи ниво много пре него што су ХПВ вакцине уведене“, рекла је.

У Аустралији, упркос веома високој стопи вакцинације, није забележено одговарајуће драматично побољшање када је реч о стопи рака, рекла је.

Те статистичке податке приказала је на слајдовима током презентације.

„Желите да верујем у нешто“, рекла је. „Покажите ми податке.“

Клиничка испитивања нису испитивала спречавање рака

Здравствени званичници и произвођачи вакцина тврде да ХПВ вакцина спречава рак. Међутим, ни клиничка испитивања ни студије укључене у Кокрејнове прегледе заправо нису испитивале да ли вакцина спречава рак.

У рандомизованим контролисаним испитивањима ХПВ вакцина инвазивни рак грлића материце није коришћен као крајњи исход. Уместо тога, мерено је смањење преканцерозних лезија, као што је цервикална интраепителна неоплазија другог степена — CIN2 — која је коришћена као сурогатски показатељ за рак.

Међутим, CIN2 лезије се често повуку саме од себе и не развију се у рак.

Чак и ако би се прихватило да је CIN2 ваљан сурогатски показатељ, Гардасил 9 је у тим испитивањима показао приближно 60% ефикасности против CIN2 или тежих промена током периода праћења од три и по године, рекла је Томљеновићева.

То се не може логично претворити у тврдњу о 90% спречених случајева рака грлића материце током читавог живота — посебно када се зна да се рак грлића материце развија током више деценија, док су учесници у испитивањима праћени само око три године.

„Висока ефикасност против преканцерозних лезија нижег степена не мора нужно да значи и високу ефикасност вакцине против рака грлића материце“, рекла је.

Томљеновићева је навела да њен закључак деле и друге независне истраживачке групе, укључујући групу немачких лекара и групу коју је предводио др Петер Геце, а које су своје налазе објавиле у рецензираној научној литератури.

ХПВ вакцине повезују се са бројним озбиљним нежељеним дејствима

Томљеновићева је рекла да бројни познати нежељени догађаји који се повезују са ХПВ вакцинама нису наведени у званичним информацијама о вакцини.

Та нежељена дејства, документована у приказима случајева и системима за пријављивање нежељених догађаја, укључују срчане аритмије, неуролошка стања као што је акутни хеморагијски енцефаломијелитис, поремећаје аутономног нервног система, синдром хроничног умора, превремено отказивање јајника и трајни инвалидитет.

И друге студије су идентификовале сличне нежељене догађаје.

Амерички Национални програм за обештећење због повреда изазваних вакцинама такође је признао озбиљне нежељене догађаје. На пример, судија је доделио накнаду породици Кристине Тарсел, младе жене која је преминула након вакцинације Гардасилом.

Томљеновићева је рекла да озбиљне повреде и повреде опасне по живот могу бити ретке, али да људи треба да буду правилно информисани о ризицима.

Финансијски интереси, а не наука, управљају политиком вакцинације

Томљеновићева је рекла да не одбацује истраживања искључиво на основу извора њиховог финансирања. Међутим, када се методолошке слабости поклапају са  снажним фармацеутским лобирањем и финансијским везама, јавља се оправдана забринутост да политику вакцинације покрећу финансијски интереси, а не наука заснована на доказима.

У чланку објављеном 2012. године у часопису American Journal of Public Health документована је улога компаније „Мерк“ у изради и промовисању законских предлога којима би вакцинација против ХПВ-а постала услов за похађање школе у Сједињеним Америчким Државама.

Истраживачи су утврдили да је „Мерк“ служио као „извор информација, лобирао код законодаваца, учествовао у изради закона, мобилисао посланице и лекарске организације, спроводио маркетиншке кампање усмерене ка потрошачима и попуњавао недостатке у доступности вакцине“.

Она је такође рекла да постоје „ротирајућа врата“ између компаније „Мерк“ и регулаторних агенција. Др Џули Гербердинг, бивша директорка америчких Центара за контролу и превенцију болести, након одласка из те институције постала је председница „Мерковог“ одељења за вакцине.

Током рада у компанији „Мерк“, стекла је лично богатство веће од 100 милиона долара.

Томљеновићева је подсетила и на скандал са леком „Виокс“ — још једним „Мерковим“ производом који је касније повучен са тржишта након што је, према наводима из текста, доведен у везу са смрћу десетина или стотина хиљада људи — као упозорење на последице неуспеха регулаторног система.

Поједини истраживачи су изнели претпоставку да је „Мерк“ снажно промовисао Гардасил како би надокнадио финансијске губитке настале због Виокса.

Папа тестови су најбољи начин за превенцију рака грлића материце

Томљеновићева је закључила да редовни Папа тестови остају доказана алтернатива ХПВ вакцинацији у превенцији рака грлића материце, без ризика које она приписује вакцинацији.

Она је рекла да је „излагање здраве деце дугорочним, непредвидивим и недовољно истраженим ризицима вакцина, без доказане значајне користи, потпуно ненаучно, неразумно, неморално и крајње неодговорно“.

Према њеним речима, Папа тестови не носе ризик од аутоимуних компликација или неуролошких оштећења и већ су допринели значајном смањењу смртности. 

Извор: https://childrenshealthdefense.org/