Др Џенер је први применио методу вакцинације у сврху имунизације, тј. заштите од тешке инфективне болести. Приметио је да су особе које су прележале кравље богиње биле на неки начин заштићене од великих богиња чија је смртност била скоро 30%, а преживели су се морали суочити са ружним ожиљцима. То му је дало идеју да све који нису прележали ни кравље (eng. cowpox), ни велике богиње (eng. smallpox) зарази вирусом крављих богиња који није ни на који начин мењао. Заражене осебе су прележале кравље богиње (о чему је писао у књизи) и постале су имуне на велике богиње. Примењена метода је вештачко стимулисање стварања унакрсног имунитета, односно сазревања имуног система. Ова метода је до сада најбоља метода имунизације.

Предности:

• Потпуно безбедна – човек се зарази микроорганизмом који изазива лаку сличну болест чији је клинички ток већ познат као благ и безазлен.
• Потпуно ефикасна – вакцинацијом се организам потпуно штити од заражавања микроорганзмом који изазива сличну тежу болест.
• Јефтина – није потребно вршити мењање микроорганизма, нема експеримената, може се израђивати у скоро свакој просечно опремљеној лабораторији.

Недостаци:

• Није могуће направити вакцину против лаких инфективних болести, јер микрорганизми који изазивају лаке инфективне болести предстаљају резервоар за прављење вакцина.

Једини задатак који има медицина је да се открију болести које дају унакрсни имунитет. Снагу имуног система потомака стварају здравље и начин живота предака. У моменту рођења дете има најјачи имуни систем који може имати. Након рођења почиње сазревање имуног система, тј. упознавање наше унутрашње средине са изазовима спољашње средине. Зато је важно да медикаментима не реметимо ток благих инфективних болести, јер свака од њих сигурно даје унакрсни имунитет са неком тежом инфективном болешћу. Дозволимо имуном систему да природно сазрева. Хигијена је потребна, али не сме да тежи стерилности.