Вакцине

Лекари и Родитељи за Науку и Етику

Превентива болести је једнако важна као и лечење, и у том смислу би требало да буде ангажован сваки лекар све време без обзира на специјализацију и радне сате. Међутим, не треба спречавати само инфективне болести, већ треба генерално радити на поправљању здравља човечанства. 

Имунизација је вештачко стимулисање имуног система како би се повећала отпорност организма на одређене болести. Данас су у примени имунизациона средства која су направљена различитом методологијом израде и која на различите начине утичу на одређене сегменте имуног система.

Најефикаснија метода захваљујући којој је  имунизација добила епитет цивилизацијске тековине, је метода вакцинације која омогућава природно сазревање имуног система захваљујући феномену унакрсног имунитета. Наиме, вакцинацијом се организам вештачки (намерно) зарази микроорганизмом који изазива  познату благу болест, а имунитет који организам створи након те инфекције, има способност да штити од одређене сличне инфективне болести са тешком клиничком сликом. Ово је једина метода имунизације која је потпуно безбедна и потпуно ефикасна. Безбедна је јер организам пролази кроз познату благу болест чији ток не треба реметити лековима, нити на било који други начин утицати на симптоме. Ефикасна је јер спречава заражавање микроорганизмом који изазива тешку болест против које је вакцинација спроведена. 

Међутим, вакцинација је данас најмање заступљена метода у обавезној и препорученој масовној имунизацији. Предност се даје разним другим методама  које  захтевају већа улагања и лабораторијска истраживања, које имају мању ефикасност и увек су праћена нежељеним дејствима у мањем или већем обиму. 

ВакцинацијаДруге методе имунизације
Природни укрштени имунитет - апликација прати природни пут уласка микроорганизмаДиректна вештачка стимулација стварања специфичних антитела - различити облици апликације, најчешће инјекциона апликација
Израда од безопасног микроорганизма који изазива лакшу сличну болестИзрада од микроорганизма, токсина или дела генетског (рекомбинантног) материјала вируса који изазива тешку болест од које имунизационо средство треба да штити
Ефикасност близу 100%Ефикасност различита и незадовољавајућа
Безбедност близу 100%Безбедност различита (од благих до тешких нежељених ефеката)
Пример: вакцина против великих богиња за чију израду је коришћен вирус крављих богињаПример: ДиТеПер, ММР, имунизација против хепатитиса Б, против короне, против великих богиња (вакцинија сој)... и многа друга. Ни једно од ових имунизационих средстава не користи феномен укрштеног имунитета, те се погрешно називају вакцинама.

Имунизациона средства морају проћи одређене студије које су прецизно дизајниране у медицини заснованој на доказима. Да би се неко имунизационо средство пустило у промет у одређеној држави, неопходно је да произвођач достави документацију о регуларно спроведеним претклиничким и клинички испитивањима на добровољцима.

Претклиничке, лабораторијксе студије.

Лабораторијске студије се раде годинама. Раније су се истраживања у оквиру лабораторијских студија радила на заморцима, међутим, у новије време удружења за заштиту животиња су успела да ограниче овај вид неетичког научног експериментисања.

Сваки произвођач након што заврши сва претклиничка истраживања, пре него што започне клиничка испитивања, мора одређеном регулаторном телу да достави пријаве које садрже опис средства, начин производње и тестове контроле квалитета за људску употребу.

Клиничке студије и испитивања

Након завршених претклиничких испитивања, неопходно је тестирати свако имунизационо средство на људима у оквиру клиничких испитивања. Ова испитивања се раде у 3-4 фазе.

Фаза 1 – Мале студије које укључују између 20-100 волонтера и трају неколико месеци. Циљ испитивања прве фазе је да се процени основна безбедност и идентификују све уобичајене реакције.

Фаза 2 – Веће студије које укључују неколико стотина учесника. Ово може трајати од неколико месеци до две године. Студије друге фазе процењују безбедност и ефикасност. На основу података из ових студија може се закључивати о броју потребних доза.

Фаза 3 – Велике студије које могу да укључе и неколико хиљада волонтера. Ова испитивања трају од 3-10 година и након завршене треће фазе се може са већом научном поузданошћу говорити о ефикасности и безбедности имунизационог средства.

Након завршених клиничких испитивања произовђач аплицира код националних регулаторних тела како би добио дозволу/лиценцу за дистрибуцију одређеног средства за имунизацију и његову примену у општој популацији. Након тога национална тела за имунизацију развијају препоруке о томе како користити одређено средство за имунизацију.

Период након одобрења: праћење и истраживање

Фаза 4 – Узорак из сваке серије имунизационог средства доставља се агенцији за лекове пре дистрибуције на преглед. Такође, и национална тела за имунизацију настављају да прате ефикасност и безбедност примењених имунизационих средстава.

ФЛАЈЕР ЛРНЕ – Зашто смо против?

Од старта нам је био циљ да информишемо народ и предочимо тачне информације засноване на науци и доказима. Флајер који је пред вама представља сажетак кључних информација које се тичу “вакцина” против болести Ковид 19 као и штетног утицаја маски које су препоручивали као заштиту од вируса SARS – COV2.