Имунизација против ковида 19

Против болести ковид 19 вакцина још увек није пронађена. Претпоставља се да су деца отпорнија на ову болест управо зато што су прокужена неким вирусом који изазива благу болест и даје унакрсни имунитет са вирусом који изазива ковид 19. Већ постоје научни радови који усмеравају истраживања у овом правцу како би се пронашла вакцина против ове болести.

За сада, против ковида 19 су препоручена имунизациона средства која користе примену нове методологије када је у питању имунизација. Ради се о генетском инжењерингу и употреби иРНК (мРНА) као носача информације најимуногенијег дела SARS CoV2 вируса, такозваног “SPIKE” протеина. Унос ове партикуле треба да покрене стварање имунитета који би требало да спречи инфекцију или да спречи развој тешке клиничке слике. С обзиром на то да се ради о партикули која може да уђе у геном ћелије, што је доказано у оквиру научне дисциплине која се зове Биологија ретропозиције, за научно тумачење резултата неопходно је да се заврше и дугорочна истраживања. Посебно је важно ова препоручена имунизациона средства тестирати на онкогени потенцијал и урадити герминативна испитивања како бисмо знали да ли се рекомбинантни део преноси на потомство и које су последице тога.

С обзиром на то да препоручена  имунизациона средства против ковида 19 нису прошла сва клиничка испитивања, мишљења смо да је потребан додатни опрез.

До сада су направљена следећа  имунизациона средства против Ковида 19:

• BNT162b
• mRNA-1273
• AZD1222
• CoronaVac
• Sinopharm
• Gam-COVID-Vac
• JNJ-78436735
• CVnCoV
• NVX-CoV2373
• BBV152

Сва побројана имунизациона средства су у фази клиничких испитивања у Републици Србији. Доктори наука Ивана Тадић и Марина Одаловић су контакт особе за спровођење овог исраживања (https://clinicaltrials.gov/ct2/show/NCT04834869, доступно 26.12.2021.)

Пројекат клиничких студија се састоји из две фазе:

а) преглед пресека за краткорочне нежељене ефекте имунизационих средстава против КОВИДА-19;
б) проспективна кохортна студија за дугорочну безбедност алтерантивних имунизационих средстава против КОВИДА-19.

У фази А валидни упитник за само-администрирање биће развијен и испоручен на мрежи циљним групама становништва (здравственим радницима, старијим од 65 и просветним радницима). Упитник ће испитивати краткорочне нежељене ефекте који су се појавили у року од 30 дана након примања имунизације, било прве или друге дозе. Нежељени ефекти ће бити класификовани као локални или системски, а њихов почетак, трајање и интензитет испитаници ће сами проценити и сами пријавити. Предложено је да се ова фаза одржи до 31. децембра 2021. године.

У фази Б валидни упитник за само-администрирање бицће развијен и испоручен на мрежи волонтерима који су учествовали у фази А и изразили интересовање да пријаве своје дугорочне нежељене ефекте. У овој фази, ефикасност имунизације и нежељени ефекти ће бити процењени након допунских доза. Фаза Б ће се одвијати пет узастопних година почевши од 2022.