Сви имају права на некакве слободе избора, осим родитеља који се брину за здравствену безбедност своје деце
Хришћанство не искључује медицину, употребу лекова, нити умањује значај лекара, напротив. У Новом Завету нити на једном месту не постоји осуда против медицинских средстава.
Апостол Лука, ученик Христов и сам је био лекар, као и многи светитељи, монаси, епскопи цркве Христове. Имамо и много других светитеља који су се осим духовног, бавили и телесним здрављем болесних, који су били учени лекари, као нпр. Свети Козма и Дамјан, свети Пантелејмон, светитељи које и сами лекари прослављају као крсну славу и своје молитвенике пред Богом. Сам Христос говори својим ученицима: “исцељујте болесне”.
Православље не одбацује тело, већ га сматра храмом душе која у њему обитава. Велики теолог отац Георгије Флоровски једанпут је написао: „Тело без душе је леш, а душа без тела је фантом.“ Људско биће је, дакле, тело и душа заједно. Када је Син Божји постао људско биће, попут нас, Он није једноставно узео само људску душу, Он је такође узео и људско тело. Управо из овог примера, видимо да су по православном учењу тело и душа су неодвојиви.
То и јесте једно од разлога, због којих ми постављамо питање поводом “контрамедицине” која се јавља у новијим временима, кроз упитне методе “лечења” чија се примена протежира у данашњим временима, а започела је у другој половини 20. века.
Медицина данашњице, претпоставља себе изнад Бога. Она, данас поготово, уместо науке покушава да се наметне као религија 21. века. Тако да уместо бројних успона у свом деловању на лечењу човека, појединци који се вешто скривају под плаштом медицине као науке, пласирају човеку методе које уништавају његов организам, а поједине су поред тела погубне и за његову душу (генетски инжењеринг, транссексуална хирургија која трајно сакати човека, чинећи га инвалидом и трајним зависником фармацеутског лобија).
Под принципима слободе, данашња медицина делује тако што човеку мења пол, убија плод (живот) у утроби мајке, одузима живот медицинским путем (еутаназија). Једина слобода коју данашња медицина не толерише је наша слобода да будемо родитељи својој деци коју нам је Бог дао да их васпитавамо у Слободи и Истини. Слобода на избор при примени медицинских средстава над нашом децом, слобода да одлучимо да ли желимо да убадамо своје дете непровереним и често немедицински оправданим тзв. вакцинама, које могу трајно оштетити њихово здравље и уништити живот, то је слобода која је ускраћена.
Родитељ мора бити родитељ и имати родитељска права када је у питању сваки аспект васпитавања и бриге о духовним и телесном здрављу свог детета.
Данашња медицина мора да се врати на моралне и етичке принципе на којима је настала и опстала, а своја открића уместо фармакомафији треба да подреди лечењу пацијената.
Њен успех и напредак треба да искористи на добро, никако на зло.
За нас православне хришћане, било да смо пацијенти или лекари, опште начело је да извршавамо заповести Христове и да својим духовним и телесним снагама, идејама, деловањем, дамо допринос у општем исцељењу човечанства, сведочећи дела врлине, приватајући Божију творевину као дар, односећи се брижно према њој, а према сваком човеку, поготово потлаченом и пониженом, као према свом брату.
Савремена медицина треба да преформулише морално – етичке разлоге за бављење лекара овом, надасве, човекољубивом науком и направи сопствени “велики ресет”, вративши се коренима и принципима на којима је настала.
Нада Гладовић
Председник ЛРНЕ
