Чекање и ишчекивање. Отишло је предалеко као да се обрушио на цео свет неки јарам, претежак. Престала су планирања услед ишчекивања. Кад прође ово лудило. То је реченица којом оправдавамо неживљење. Пристали смо да животаримо а рођени смо да живимо. Не као овце које чекају на заклање него слободни, словесни. Чак и ако пожелимо да живимо околина нам шаље поруку да није време за то. Није време за живот сада! Сада је проглашено време умирања, сада после неколико хиљада година објашњено нам је да је дошло време смрти која до ове године није постојала. Ни статистички а очигледно ни суштински. Последња времена, то је дошло, кажу “апокалиптичари” и тумачи Откровења који надахнути сопственим пројекцијама и егоцентризмом тумаче дела која се нису усуђивали да тумаче ни свети оци. Да, нису се олако усуђивали, они који су живот проводили у молитвеном подвигу, плачући за цео свет и тражећи милост за планету и они су се држали подаље од тумачења Светог Откровења Јовановог. И нису нас застрашивали последњим временима нити их објављивали јер је и сам Христос рекао својим ученицима: “Стражите јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.” (Мт.24,42;). Христос нам каже да стражимо, да будемо хришћани у сваком тренутку, да објављујемо радост васкрсења Његовог и победу над смрћу, да живимо у љубави, да се чувамо од зла и не чинимо га, да стражимо над собом и преиспитујемо се, да волимо и љубимо једни друге, да страдамо једни за друге. Не каже нам Господ нигде да плашимо једни друге, никада нам то не говори. Говори нам да стражимо над собом. Опет да се вратим на Откровење светог Јована јер често чујем од поменутих “апокалиптичара” цитат који сматрају адекватним у својим најавама да су данашњи дани, дани свршетка века: “Времена неће бити више”(Откр.10,6.). Овде нам свети Јован не уноси панику, него говори о есхатону, животу будућег века у којем неће постојати време као ограничење односно одредница. Апостол Љубави нам то предочава овом реченицом, тренутак у којем ће време утонути у вечност, како каже преподобни Јустин Ћеилијски. Ово није застрашивање већ радост Светог Откровења које нам благовести да ће наш Господ доћи поново. Свако време може изгледати као последње, ако се осврнемо кроз историју, какве су страшне ствари дешавале у роду људском и много страшније од ових које се данас дешавају, па се није још десио Други Христов долазак. Шта је требало да помисле апостоли када су видели како Христа Бога Живог разапињу незнабожци, шта је требало да кажу први хришћани када су прогонили цркву Божију убијајући их на најстрашније и најзверскије начине, шта је требало да кажу људи у временима најгорих ратова и крвопролића, монструозне инквизиције, светских ратова, концентрационих логора за мучење деце? Зар се то није могло сматрати последњим временима, свако од тих доба? Не кажем да неће доћи можда и сутра, кажем да ми то не знамо и да не треба да верујемо никоме ко нам каже да зна да су последња времена. Ево неколико доказа да нико на овом свету то не може знати, за оне који верују у Христа претпоставићу да верују и Христу и догађајима описаним у Светом Јеванђељу а извучених из Догматике преподобног Јустина Ћелијског. “На непосредно питање светих Апостола ο томе, Спаситељ је одговорио: О дану томе и часу нико не зна, ни Анђели небески, до Отац мој сам.(Мт. 24, 36; ср. Мк. 13, 22.) Ову им тајну није казао ни онда када им je у времену између Свог Васкрсења и Вазнесења откривао тајне Богочовечанског домостроја спасења, и говорио им ο Царству Божјем. (Д. А. 1, 3.) Α када су Га питали: Господе, хоћеш ли сада успоставити царство Израиљево? Он им је одговорио: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти.[Д. А. 1, 7. 8.] Ни великом Апостолу народа, коме је „по откривењу казана тајна“ Еванђеља Христовог, и то казана самим Господом Исусом,[ Еф. 3, 3; Гал. 1, 12.] није откривена тајна ο томе кога ће тренутка наступити последњи дан, дан другог доласка Христовог. Он пише Солунским хришћанима: За час. и времена, браћо, није потребно да вам се пише, јер сами добро знате да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.[ 1 Сол. 5, 1—2; ср. 2 Петр. 3, 10.].”
Зашто ово пишем? Зато што нам желим да живимо живот сада, ни у прошлости ни у будућности већ сада, сваки тренутак. Ситуација је таква какава је, наметнута, медијски подстрекнута у целом свету. Ко год да прави овај хаос и пометњу не може то без Божијег допуштења а неће моћи ни докле хоће, опет због Божијег допуштења. Бога победити сигурно неће јер не може. “Ово говорим спремајући усрђе ваше, да се никада не уплашите искушења. Камен си? Не плаши се таласа, јер: на том камену сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати (Мт 16,18). Непријатељи – некад споља, некад унутра, али лађу нико не потопи.” Свети Јован Златоусти, Беседа на разрешење Хананејке.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова. И нама дарова живот вечни, поклонимо се његовом славном Васкрсењу.
Срећан почетак Божићног поста у здрављу и радости да дочекамо рођење Богомладенца!
Нада Гладовић
