Саопштење за јавност поводом протеста против обавезне ХПВ вакцине

У суботу 6. маја 2026. године одржан је протест у Београду испред Председништва Србије због увођења обавезне ХПВ вакцине за децу, која нигде у Европи и свету није обавезна. Зашто у Србији да буде обавезна за децу, ако знамо да се тај вирус преноси полним односом? То је био повод да се закаже протест.

Протест су организовала удружења грађана Право на избор, НоВа, Живим за Србију и Лекари и родитељи за науку и Етику. Протест су подржали и Покрет српске саборности и МИ – Снага народа, као и братска удружења родитеља из Републике Српске и Црне Горе. Иако су то доказани стручњаци и родитељи који брину о својој деци, и даље их ваксери који су варали и лагали за време пандемије корона вирусом, називају назадним, неуким или шарлатанима, крше њихова људска права и спроводе дискриминацију. 

Творац савремене пропаганде и ПР-а је Едвард Бернајз, сестрић Сигмунда Фројда. Бернајзу је узор био Фројд, а Бернајз је био узор творцу нацистичке пропаганде Гебелсу. Бернајзов рад је поставио темеље модерног потрошачког друштва, политичког спиновања и рекламне индустрије какву познајемо данас. Кћерка Едварда Бернајза, Ен Бернајз (Ann Bernays), сведочила је да је њен отац веровао да су обични људи „глупи”, да јавност нема поуздано расуђивање и лако може гласати за погрешног човека или желети погрешну ствар, због чега је потребан „просвећени деспотизам”. Појаснила је да је он веровао како се масе морају контролисати тако што ће се тајно „ући” у њихове најдубље несвесне жеље, страсти и страхове и манипулисати њима. За Бернајз демократија није значила власт народа, већ друштво у којем елита интелигентно управља жељама народа како би одржала стабилност капитализма. Ен је открила да је њен отац користио своје психолошке трикове како би контролисао и супругу и кћерке, увек се понашајући као неко ко је изнад осталих и ко „зна боље” од њих. Дакле, Бернајз је све људе, укључујући супругу и децу, сматрао глупим. Бернајз је веровао у научни прогрес. За Бернајза је медицинска наука била алат друштвене контроле и у својим маркетинг кампањама плаћао је лекаре да би убедио јавност у исправност одређених навика.

Бернајз је узор и маркетингу фармацеутске индустрије. Попут Бернајза, и ваксери сматрају да су сви људи глупи и да само лекари који раде за фармацеутску индустрију знају шта је добро, а шта лоше, и да грађани не би требало ништа да се питају и о било чему да одлучују, да ни родитељи не знају шта је добро за њихову децу – сви су глупи, само су они паметни и зато уводе присилну вакцинацију.

Иначе, иницијатор увођења обавезне ХПВ вакцине је формално невладина организација чији су партнери произвоћачи ХПВ вакцина, а одбор за здравље Скупштине Србије је онда изгласао предлог да се свако дете обавезно вакцинише против ове сексуално преносиве болести. У упутству за вакцину се могу прочитати нежељена дејства која су регострована током клиничких студија пре добијања дозволе за вакцину, На српском упутству, осим нежељених дејстава попут отечених жлезда, слабости мишића, трњења, збуњености, неуобичајеног умора, слабости, вртоглавице, несвестице праћене дрхтањем или укоченошћи мишића, наводе се и два изузетно критична и тешка стања попут парализе (Гилен-Бареовог синдрома) и упале мозга и кичмене мождине (Акутни дисеминовани енцефаломијелитис). Оба стања су аутоимуног порекла, уз бројне неуролошке последице, опасна по живот и са дугим опоравком. Према подацима Батута од јуна 2022. до децембра 2023, на 63.198 датих доза пријављено је 5 „неозбиљних“ нежељених дејстава што је пар стотина пута мање од очекиваних према упутству за лек, што говори о квалитету праћења нежељених дејстава. Најреферентнија институција по овом питању је Кохранов институт, независна институција која на свом сајту наводи да „производимо поуздане здравствене доказе које људи широм света могу користити за доношење здравствених одлука“. Кохранов преглед из 2025. у вези ефикасносто ХПВ вакцина наводи да је од 80 до 100% студија оцењено као студије са озбиљним или критичним ризиком пристрасности! Генерални закључак је да су докази о ефикаснисти „умерене сигурности“. Бивши директор овог института, проф. Др Питер Гече, у писму Британском медицинском журнали оптужио је Европску агенцију за лекове да је одбацила анализе независних стручњака о нежељеним дејствима ове вакцине, а прихватила анализе произвођача.

Исто тако, истраживање др Лидије Гајски на ову тему је вишедеценијско и темељно, па ћемо представити њене главне закључке:

1. Клиничке студије на основу којих су вакцине одобрене, а затим и регистроване и уведене у праксу први пут 2006. године, нису доказале да вакцина спречава карцином, већ хроничну инфламацију и неке дисплазије. Овај податак је битан када узмемо у обзир чињеницу да се 90 до 95% ових вирусних инфекција спонтано елиминише из организма, да је тек неколико процената инфицираних малигним сојевима развије хроничну инфекцију, а тек неколико процената од тих који је развију, прераста у карцином или дисплазију. И док дисплазије могу бити реверзибилне, око 8% одсто жена са овим стањима развије ЦИН3 дисплазију, а од ње 4 до 53%, зависно од студије, заправо развије карцином.
2. Од инфекције до клиничког испољавања карцинома прође између 20 до 40 година. С обзиром да је вакцинација у тек неким деловима света започела 2006, потребно је минимум до 2026. посматрати појавност карцинома да би се тврдило о ефикасности у том смислу.
3. Испитанице у клиничким студијама на основу којих су одобрене вакцине имале су 15-26 година, док се о ефикасности за млађе којима се вакцина препоручује или обавезује, претпостављало на основу имунолошког одговора, а не цитолошког налаза.
4. Тестирање на ХПВ би било неопходно пре вакцинације, јер заражена особа од не њема користи.
5. Постоји опасност од стварања онкогенијих сојева на месту оних који би се евентуално сузбили.

Процена безбедности ХПВ вакцине заснива се на интеграцији података из рандомизованих клиничких испитивања и постмаркетиншког надзора (фармаковигиланце). Велики део студија финансира произвођач, а истраживачи могу бити повезани са фармацеутском индустријом. То доводи до селективног објављивања резултата, наглашавања позитивних исхода, а недовољне видљивости негативних налаза. Нека испитивања имала су и релативно кратко праћење (~3–4 године). Дугорочни ефекти првенствено се откривају тек у постмаркетиншкој фази. С обзиром на методолошка ограничења – како у клиничким студијама, тако и у постмаркетиншком праћењу – потребно је да одлуке о обавезној примени ХПВ вакцине захтевају посебно висок ниво сигурности и континуирану реевалуацију односа користи и ризика, Сматрамо да је важно да регулаторне одлуке рефлектују не само резултате студија, већ и ограничења студија, кроз транспарентност и континуирано праћење безбедности.

Због очигледних методолошких ограничења у клиничким студијама и у постмаркетиншком праћењу оправдано је инсистирати на добровољној вакцинацији заснованој на информисаном пристанку и јасно информисање о користима и потенцијалним ризицима ХПВ ваццине.

На такве проблеме указују организатори протеста.

Међу говорницима били су: др Јована Стојковић (Живим за Србију), примаријус др Алек Рачић (Покрет српске саборности), адвокат Милорад Михаиловић (НоВа), фармацеут Ивана Николић (Право на избор), др Борислав Антонијевић (МИ – Снага народа), бивша народна посланица Радмила Васић, адвокат Милина Дорић (Живим за Србију), Јелена Серафијан (Родитељи ЗА права дјеце, Република Српска), Јован Бојанић (Луча Слободе, Црна Гора) и Нада Гладовић (Лекари и родитељи за науку и етику).

После протеста испред Председништва Србије, организована је шетња до Института за јавно здравље Србије др Милан Јовановић Батут, где су прочитана писма мајки чија деца су оболела после вакцинације и предати захтеви надлежним институцијама:

1. Да се преиспита састав свих вакцина које се налазе на тржишту Републике Србије и да се из употребе повуку све супстанце за које постоји основана сумња да могу негативно утицати на здравље деце и грађана.

2. Да се педијатрима омогући да, у складу са својом стручном проценом и здравственим стањем детета, самостално издају медицинско изузеће од вакцинације без административних и институционалних притисака.

3. Да надлежне институције организују јавну и транспарентну дебату о вакцинацији, у којој ће равноправно учествовати стручњаци различитих научних ставова, како би грађани имали приступ потпуним информацијама и свим релевантним аргументима.

4. Да се поштује право на информисани пристанак као једно од основних права пацијената и родитеља, те да одлуке о вакцинацији буду засноване на слободном избору након потпуног информисања о користима и ризицима.

5. Да се повуче предлог за увођење ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације и да се пре било какве одлуке спроведе широка јавна и стручна расправа.

Сматрамо да су здравље деце, право родитеља на информисано одлучивање и поштовање медицинске етике вредности које морају бити изнад сваког политичког, административног или комерцијалног интереса.

ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ НИЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТ!

СЛОБОДА ИЗБОРА ЈЕ ПРАВО, НЕ ПРЕКРШАЈ!

РОДИТЕЉИ ДА СЕ ПИТАЈУ!