Писано 12.02.2024. г.

Коментар на текст “Београдски прајд и (не)владине организације и појединци”, који је објављен на сајту “nifainfo. org”

Први део

У овом тексту је објављен списак јавних делатника који се противе наметању идеологије хомосексуализма.

Као образложење за покушај њихове јавне стигматизације и дискредитације је наведен читав низ нетачних и неаргументованих тврдњи и произвољних констатација и закључивања.

1. Godinu za godinom društvo u Srbiji se nalazi pred istovetnim pitanjem: da li će nadležni državni organi ispoštovati ustavom zagarantovano pravo mirnog okupljanja građana Srbije koji svojom borbom za jednakost LGBTI+ zajednice pred zakonom brane i slobodu svakog pojedinačnog građanina Srbije? *Ово није тачно*.

Припадници ЛГБТИ+ заједнице се својом *тзв. борбом за мирно окупљање* ни на који начин не боре за слободу сваког појединачног грађанина Србије, него само за своје право да парадирају улицама неприлично обучени *ради промоције своје идеологије хомосексуализма*, која за већинску Србију није прихватљива.

Осим тога, по Уставу свако има право на мирно окупљање, али то не сме да користи за агресивно наметање друштвених вредности и уверења која нису већински прихваћена у друштву, па ни за промоцију идеологије хомосексуализма, коју прихвата мање од 3% популације.

2. Republika Srbija kao članica Saveta Evrope ima međunarodnu obavezu da poštuje odluke Evropskog suda za ljudska prava što uključuje i usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, usvajanje Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, kao i jasnu strategiju vlasti protiv govora mržnje i zločina motivisanih mržnjom prema LGBTI+ zajednici. *Ово није тачно.*

Те “међународне обавезе” које Савет Европе намеће Србији, нису обавезе, него диктат ЕУ, у процесу приступања ЕУ, са којим већинска Србија није сагласна.

Осим тога, у Србији не постоји “говор мржње и злочини мотивисани мржњом према ЛГБТИ+ заједници”. Овом формулацијом се заправо желе дискредитовати сви јавни делатници који се не слажу са промоцијом хомосексуализма и тај став јавно испољавају, а свака њихова изјава на ову тему се стигматизује као “говор мржње”, само зато што не желе да се сагласе са промоцијом хомосексуализма. Управо је *њихово етикетирање од стране промотера хомосексуализма “говор мржње” уперен према неистомишљеницима*. Значи да се ради о очитој замени теза.

3. Imajući u vidu činjenicu da LGBTI+ aktivizam često podrazumeva veću požrtvovanost i posledicu po lični život pojedinaca u poređenju sa drugim vrstama javnog delatništva u Srbiji, eventualna kritika njihovog aktivizma mora da podrazumeva i tu bitnu karakteristiku. *Ово није тачно.*

Ово је произвољна констатација. Због чега би бројнија хетеросексуална заједница требало да прихвати да _”активизам припадника ЛГБТИ+ заједнице тражи већу пожртвованост”_?

Њима нико у Србији никада није забрањивао да у спаваћој соби упражњавају своју склоност, али већинска, хетеросексуална заједница *није сагласна са промоцијом хомосексуализма*. То што се они жртвују ради промоције хомосексуализма, не значи да хетеросексуална заједница због тога треба да их сажаљева. Да ли се припадници ЛГБГИ+ заједнице сажаљевају на хетеросексуалце који се *пожртвовано боре против промоције хомосексуализма?*

Због чега би морало да буде обрнуто? Ето због чега је то произвољна констатација и без икаквог значаја за разматрање овог проблема.

4. Svedoci smo činjenice da su se prava te (ЛГБТИ+) zajednice čak i pogoršala poslednjih godina i logično se postavlja pitanje odgovornosti kako pre svega vlasti, tako i “običnih” građana ali i aktivista LGBTI+ zajednice. *Ово није тачно*.

На основу чега је изречена ова тврдња? То је паушална оцена. Управо је супротно! Припадник ЛГБТИ+ заједнице је у Управном одбору РТС (Предраг Аздејковић), а за другог члана Управног одбора РТС (Бранислав Кланшчек) такође постоје сумње да је члан ове заједнице.

Они су у могућности да утичу на уређивачку политику РТС, па, између осталог, и због тога није тачна тврдња да су права ЛГБТИ+ заједнице погоршана последњих година.

Осим тога, њиховим припадницима је омогућено гостовање и изношење својих ставова на медијима са националном фреквенцијом, што такође доказује да им нису погоршана права.

5. Među pripadnicima te (ЛГБТИ+) zajednice su se tek nedavno opravdano pojavile značajnije podele što zbog neadekvatne transparentnosti javnog delovanja, nedemokratskog odlučivanja unutar zajednice ili preteranog koncentrisanja moći u rukama pojedinaca. *Ово није тачно.*

То што су се појавиле поделе у тој заједници, последица је борбе за превласт у њој по питању организације тзв. Парада поноса и поделе донација које заједница добија из иностранства за промоцију хомосексуализма. Своје проблеме у заједници треба да решавају без уплитања већинске, хетеросексуалне заједнице и тврдњи да су хетеросексуалци криви за њихове поделе, које су заправо мотивисане поделом новца за потребе промоције хомосексуализма.

6. Ipak verovatno najveća kritika se odnosi na neprincipijelnu i neopravdanu bliskost _(јавних делатника који боре против промоције хомосексуализма)_ sa funkcionerima trenutne vlasti u Srbiji koji su objektivno govoreći i najodgovorniji za povećanu homofobiju unutar društva i konačno nepoštovanja ustavom zagarantovanih prava pripadnika te zajednice. *Ово није тачно.*

Ово је паушална и неаргументована тврдња без икаквог чињеничног утемељења. На основу чега је извучен овакав нетачан закључак?

Па управо је огромна већина јавних делатника који се на легалан начин, изношењем аргументованих ставова, боре против промоције хомосексуализма, опозиционо оријентисана према носиоцима извршне власти у Србији и ни на који начин од њих не добијају помоћ.

7. Ovim putem neću iznositi u javnost i moja lična iskustva sa istaknutim pripadnicima LGBTI+ zajednice, ali zato želim predstaviti javnosti deo istraživanja koji se do sada nije pojavio u javnosti uprkos mojoj otvorenoj ponudi javnosti poznatim organizacijama i pojedincima. *Оваква изјава нема никавог смисла.*

_Лична искуства са истакнутим припадницима ЛГБТИ+ заједнице_ треба сачувати за спаваћу собу и хетеросексуална заједница не мора да буде упозната са овим детаљима. То је строго приватна ствар и интимно питање хомосексуалаца, које не може служити као аргумент за напад на јавне делатнике који се, на већ описани начин, боре против промоције хомосексуализма.

8. Fijasko beogradskog Evroprajda 2022. godine koji je trebalo da pokaže da Beograd i R. Srbija imaju kapacitet da budu mesto otvorenosti, tolerancije i evropskog zajedništva je postao sinonim za urušavanje osnovnih ljudskih prava garantovanim Evropskom konvencijom o ljudskim pravima kao i Ustavom R. Srbije. *Ово није тачно*.

То је субјективни доживљај и разочарење припадника ЛГБТИ+, зато што је пропала њихова организација тзв. Параде поноса.

Тај “фијаско” није последица “урушавања основних људских права у Србији”, него легитимно израженог става хетеросексуалне заједнице која не прихвата промоцију хомосексуализма.

Други део

Никада и нигде у свету мањинска заједница није могла да диктира друштвене трендове и да намеће своје “вредности”, због чега већинска, хетеросексуална заједница има легитимно право да се бори против наметања хомосексуализма.

У недостатку других и ваљанијих аргумената, припадници ЛБГТИ+ заједнице, изјаве јавних делатника који се боре против промоције хомосексуализма једноставно означавају као *”говор мржње”*. То је очита замена теза.

9. Uprkos relevantnim istraživanjima da čak 2/3 građana Srbije podržava prava pripadnika LGBTI+ zajednice na zajedničku imovinu, zdravstvenu negu, mogućnost nasleđivanja imovine itd, vlasti u R. Srbiji ne samo da odbijaju to većinsko mišljenje nego uporno odbijaju da poštuju i svoj sopstveni ustav da zakonom regulišu prava te zajednice. *Ово апсолутно није тачно.*

По овој тврдњи, испаде да наводно чак 66% грађана Србије подржава промоцију хомосексуализма, што је просто лаж коју шире промотери хомосексуализма. Они би очито волели да је тако.

Међутим, *овакву склоност интимно подржава мање од 3% грађана*, и то само из редова хомосексуалаца, али и ретких хетеросексуалаца који су, и поред другачијег сексуалног опредељења, укључени у организацију тзв. Парада поноса за одговарајућу новчану надокнаду из иностранства, као и из редова невладиног сектора, који се такође финансира из иностранства.

Значи да се ради о изразито мањинској подршци (3%) ЛГБТИ+ идеологији, а не о некаквом “већинском мишљењу 2/3 грађана”.

10. Još gore, svesno se širi homofobna propaganda kako na medijima sa nacionalnom frekvencijom tako i putem tzv. alternativnih medija. Dakle nije u pitanju puki politički populizam vlasti u Srbiji nego svesna i organizovana kampanja zbog nekih drugih, ili bolje reći tuđih, interesa. *Ово није тачно.*

Ако се већина у друштву (хетеросексуалци) не слаже са промоцијом хомосексуализма, то се не сме одмах етикетирати као “хомофобија”. Да ли хетеросексуалцима треба ускратити право да изразе противљење промоцији хомосексуализма?

Како би било да се на исти начин хомосексуалци јавно етикетирају као *”хетерофобични”*, а тиме и да се стигматизују и дискриминишу само због тога што имају другачија сексуална опредељења од њих?

Осим тога, наводи се да “није у питању пуки политички популизам власти у Србији него свесна и организована кампања због неких других, или боље рећи, *туђих интереса”*. Ради се о произвољној констатацији без икаквог смисла. Чијих интереса?

Интерес већинске, хетеросексуалне заједнице је да се на легалан начин бори против агресивног наметања хомосексуализма и нема ту туђих интереса.

Такође се имплицира да је то “политички популизам” власти у Србији. Опште је познато у материји уставног права, да се власт у држави формира већинским одлучивањем, због чега власт мора и да уважава већински став по питању хомосексуализма, а не само став 3% популације. Због тога се не може наметати теза о “популизму власти”.

11. U prilog tome govori i činjenica da je za razliku od Beograd prajda održanog 9. septembra 2023. godine, bilo mnogo više protesta praćanom opštom medijskom propagandom protiv održavanja Evroprajda 2022. godine upravo zbog “evropskog” predznaka u imenu manifestacije. *Ово је дискутабилно.*

Рекосмо већ да ЕУ кроз различите форме притиска намеће Србији промоцију хомосексуализма, чак и значајним финансирањем оваквих активности, и поред сазнања да је подршка хомосексуализму минорна и занемарљива, из чега произилази да се ради о агресивном и наметљивом ставу ЕУ, на који хетеросексуалци не гледају благонаклоно, него чак са великим подозрењем и очитим противљењем. Због тога је и била таква реакција на тзв. Еуропрајд 2022. г.

Ако ЕУ пропагира владавину права, морала би и да уважи став већинске, хетеросексуалне заједнице, која не пристаје на јавну промоцију хомосексуализма. Ако другачије поступа, испада да је ЕУ дволична.

12. Ti interesi se svakako ne podudaraju “slučajno” sa otvorenom homofobnom kampanjom i restriktivnim zakonima ka pripadnicima LGBTI+ zajednice od strane vlasti Ruske Federacije. Početak ruske agresije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine je označio i otvoreni sukob sa liberalno-demokratskim uređenjem na kome se zasniva moderna Zapadna civilizacija. Ta agresija je ogolila i opšte poznatu činjenicu da vlasti u Srbiji svoju politiku usklađuje pre svega sa interesima političko-ekonomske elite u Kremlju. *Ове констатације су крајње проблематичне и циничне*.

Након бројних нетачних и неаргументованих тврдњи, произвољних констатација и флоскула о “посебним правима ЛГБТИ+ заједнице”, која ни на који начин нису угрожена у Србији, као и поред агресивног наступа припадника ове заједнице да ту тезу ипак наметну као једну од доминантних у јавности, аутор текста је прешао на политичке констатације, ради прављења паралале Србије са Русијом по питању њихових односа према промоцији хомосексуализма. Ово је већ крајњи цинизам.

Због чега у тексту није направљена паралела Србије са бројним другим земљама по свету у којима такође није прихваћена промоција хомосексуализма?
Зашто је паралела направљена баш са Русијом? Зашто се ово питање права једне изразито мањинске заједнице доводи у конотацију са актуелним ратом у Украјини?

То је било апсолутно непотребно и само је нанело штету ЛГБГИ+ заједници у Србији, због тога што међу њима сигурно има и оних који подржавају Русију у том рату, али о томе не желе јавно да се изјасне.

13. U skladu sa tim interesima su se pogoršala i prava pripadnika LGBTI+ zajednice u R. Srbiji. *Појаснили смо већ и аргументовали да је ово нетачно.*

14. Pored mnogih, od strane vlasti instrumentalizovanih organizacija i pojedinaca u Srbiji, značajnu ulogu u širenju homofobne propagande imaju i zvaničnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji, naravno opet ne “slučajno”, gaje izrazito “sestrinske” odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC) koja svoje javno delovanje sinhrono usklađuje sa interesima vlasti u matičnoj državi. *Ова констатација је већ срамна и заслужује посебан коментар.*

Српска и Руска православна црква преко 800 година гаје сестринске односе као самосталне и аутокефалне православне цркве, које кроз Богослужење и Свете тајне сведоче апостолско предање о Исусу Христу, у складу са одлукама седам васељенских сабора на којима су уједначени канони на којима почива хришћанска православна вера.

Да ли Српска и Руска православна црква треба да прекину вишевековне складне односе, какви се негују и са другим аутокефалним православним црквама, само зато што то смета ЛГБТИ+ заједници? Констатација аутора текста о односима ових двеју цркава је срамна и пресрамна.

Осим тога, у тексту се каже да Руска православна црква “јавно деловање синхроно усклађује са интересима власти у својој држави”. Па да ли можда своје деловање треба да усклађује са интересима страних држава? Ова ауторова констатација је већ смешна и не заслужује даље коментарисање.

Трећи део

Међутим, коментар заслужује нешто друго, што се тиче односа Српске православне цркве према хомосексуализму.

Наиме, све православне цркве хомосексуализам третирају као девијантну сексуалну склоност, како је она била третирана и у науци до пре око 40 година. У православљу се оваква појава назива мужелоштво, за такву склоност међу мушкарцима.

Да ли Српска православна треба коренито да мења своје учење и да одступа од апостолског хришћанског предања и својих канона, који су иначе владајући у целом православљу, само да би удовољила захтевима једне изразито мањинске заједнице (3%)?

Овакав (макар прокламовани) став о овој појави имају и ислам и Римокатоличка црква. Зашто аутор и њих није напао у свом тексту, него само Српску и Руску православну цркву?

Због чега није напао и остале аутокефалне православне цркве, које имају исти став по овом питању?

15. Sve gore navedene činjenice se moraju uzeti u obzir kada se analiziraju prava i traže odgovori ka načinu poboljšanja uslova života pripadnika LGBTI+ zajednice u Srbiji.

*И поред апсолутне неаргументованости горњих тврдњи аутора о овом питању, он ипак жели на наметне став да припадници ЛГБТИ+ заједнице наводно имају лоше услове живота* и да их треба “побољшати”.

Само што ниједном речју није појаснио, у чему се састоје ти “лоши услови”? Значи да се и овде ради о паушалној и неутемељеној тврдњи. Припадници ЛГБТИ+ заједнице у Србији ни на који начин нису дискриминисани, осим што се *изразито већинска хетеросексуална заједница противи наметању идеологије хомосексуализма*.

И само због тога се цела ова хетеросексуална заједница етикетира као “хомофобична”, а за јавне делатнике који о овоме отворено говоре се каже да шире “говор мржње”, да су наводно нетолерантни, да нису прогресивни у промишљању и “прихватању различитости” и др.

Чак се ово питање политизује, прављењем непотребних и циничних политичких конструкција и паралела са Русијом и актуелним ратом у Украјини.

16. Kao što je već prethodno navedeno, *još nije izašla relevantna studija koja uključuje i analizu odnosa vlasti R. Srbije i Ruske Federacije*.

*Ово је већ превише.* Да ли аутор овом констатацијом индиректно призива ново бомбардовање Србије, само зато што се већинска хетеросексуална заједница противи промоцији хомосексуализма у Србији?

Где аутор мисли да се склони од бомби које би можда поново требало да “донесу демократију у Србију” и да наметну отворену и широко распрострањену промоцију хомосексуализма?

Да ли ће те бомбе падати и по главама припадника ЛГБТИ+ заједнице, и по његовој глави, или само, рестиктивно, по главама припадника већинске хетеросексуалне заједнице?

Позивање да се уради *”анализа односа власти у Србији и Русији”*, чиме би Србија можда била стављена у исти однос, као и Русија, према западним финансијерима Украјине у рату са Русијом, је самодеструктивни став и чиста патологија у размишљању аутора текста.

Да ли је аутор свестан да живи у Србији и да се његова држава још увек није опоравила од претходног бомбардовања?

*Да ли лични ставови, фрустрације и интимна питања треба да буду испред интереса шире заједнице* и, у крајњој линији, испред државе Србије? Колико патологије треба имати у себи и изјавити овако нешто?

17. Dole pomenute organizacije i pojedinci su samo neki od registrovanih slučajeva homofobne propagande u Srbiji. Svima njima zajednička karakteristika je i otvorena podrška i/ili relativizacija ruske agresije na Ukrajinu i samim tim prezir i/ili otvoreno protivljenje ka odvojenosti zakonodavne, sudske i izvršne vlasti a na kojima počiva moderna Zapadna civilizacija.

*Опет на делу покушај политизације овог питања*, у виду довођења у везу са ратом у Украјини, у стицају са *покушајем интернационализације проблема и мешања страног фактора за његово решавање*, са очитим недостатком свести аутора о могућим последицама оваквих констатација и индиректних порука, што се не може другачије окарактерисати него као патологија.

18. Paradoksalno, to uključuje i suštinsko protivljenje članstva Srbije u EU iako je to proklamovani cilj vlasti u Srbiji još od petooktobarskih političkih “promena” u R. Srbiji 2000. godine. To ne treba da iznenađuje jer je taj cilj usklađen sa ekonomskim i političkim interesima Srbije ali ne i sa suštinskim interesima političko-ekonomske oligarhije u Srbiji. Shodno tim interesima je i odluka vlasti u Srbiji da javnosti održava privid približavanja države članstvu ka EU dok u praksi radi na tome da taj put što duže traje i da se to članstvo suštinski nikada ne dogodi.

*Овде се очито ради о покушају да се питање промоције хомосексуализма веже за процес приступања Србије чланству у ЕУ*, како би ЕУ додатно условљавала Србију, уз примену свих расположивих механизама за притиске на Србију и по овом питању.

Аутор текста опет личне ставове, фрустрације и интимна питања ставља испред интереса најшире заједнице и своје државе, што је још једна потврда његове патологије.

19. P.S.: Ispod je naveden samo delimičan spisak organizacija, medija i pojedinaca koji su putem široke i skorašnje medijske zastupljenosti, a u dobrom broju slučajeva i putem direktne finansijske i medijske podrške od strane vlasti, aktivno učestvovali u protivljenju Ustavom zagarantovanih prava pripadnika LGBTI+ zajednice u R. Srbiji kao i u širenju dezinformacija u javnom etru. *Ово апсолутно није тачно*.

Аутор текста ниједном речју није појаснио на који начин власт финансијски помаже јавне делатнике који се противе промоцији хомосексуализма. Већ је указано да је велика већина ових јавних делатника опозиционо опредељена према извршној власти, због чега је искључена њена финансијска помоћ опозиционим јавним делатницима, што још једном доказује колико су нетачне и бесмислене ове ауторове тврдње.

20. Dokumentovan broj javnih ličnosti i organizacija, od kojih su mnogi povezani sa vlastima R. Srbije, je umnogome veći i dostupan na zahtev zainteresovane javnosti.

*Опет иста лаж о наводној повезаности ових јавних делатника са представницима извршне власти*. Аутор је очито заборавио, да више пута поновљена лаж никада неће постати истина. То је могло само у време Гебелса у нацистичкој Немачкој. Лаж ће увек остати лаж, без обзира на број понављања и сва могућа улепшавања лажи.

*(Ово што следи је најинтересантније)*

21. Radi lakše identifikacije osoba, navedene su *godine rođenja, profesija i/ili pripadnost relevantnoj organizaciji*.

*Ово већ спада у домен кривично – процесног права*.

Прави крешендо, након изношења неаргументованих ставова, јалових инсинуација и призивања страног фактора да се умеша у решавање једног интимног питања мањинске заједнице (3%).

Да ли аутор текста изношењем података о овим јавним делатницима *(име, презиме, година рођења, професија/припадност организацији)*, њима “црта мету на челу”, за некакав евентуални обрачун са њима?

Писано 12.02.2024. г.

Коментар на текст “Београдски прајд и (не)владине организације и појединци”, који је објављен на сајту “nifainfo. org”

Четврти део

Да ли је аутор текста свестан до које мере је угрозио личну безбедност ових јавних делатника, поготово што се ради о јавним личностима чије су активности и кретање већ познати широком кругу лица, која их због тога могу лако лоцирати?

Да ли је свестан чињенице да је оваквим њиховим јавним етикетирањем и паушалним довођењем у везу са наводним немогућностима да припадници ЛГБТИ+ заједнице остваре нека своја права, можда на индиректан начин подстакао неке фрустиране чланове своје ЛГБТИ+ заједнице да своје фрустрације и бес искале према неком од ових јавних делатника?

Да ли је свестан какве све последице могу наступити по здравље, живот и тело било којег етикетираног јавног делатника, ако према њима насиље усмери неко од чланова ЛГБТИ+ заједнице?

Можда је аутор текста био свестан свега овога и можда је текст и написао са циљем да покуша да спречи њихов даљи активизам по овом питању, по било коју цену и на било који начин?

Да ли је аутор текста свестан да у оваквим његовим активностима има сасвим довољно елемената кривичног дела из чл. *138 ст. 1 и ст. 2 КЗ (Угрожавање сигурности; кр. дело учињено према више лица – ст. 2)*, за које је предвиђена обавезна затворска казна у трајању од 3 месеца до 3 године.

Чак и да аутор ове радње није предузео *са умишљајем* (да је хтео да дође до напада на неког од ових јавних делатника или више њих или на све њих), него *из нехата* (да није имао такву намеру, али је ипак пристајао на евентуалну штетну последицу/да је морао бити свестан да до ње може доћи), *кривична одговорност ипак постоји*.

Да ли ови јавни делатници због његовог текста треба да се осећају небезбедним и да мењају устаљене навике и уобичајну дневну рутину?

Да ли ови јавни делатници треба да мењају пребивалишта?

Шта ће се десити ако неко од њих буде нападнут или макар узнемираван због тога што је етикетиран у овом тексту?

Сматрам да је аутор о томе морао да води рачуна пре него што је сачинио овај текст за јавну објаву. Сада је касно, зато што је штета по безбедност ових јавних делатника већ причињена. Чак и брисање текста са сајта не би умањило његову кривичну одговорност, зато што постоји могућност да су евентуално заинтересована лица овај текст сачувала.

Закључак:

За пријатеље сам више пута имао оне који су имали склоност ка истом полу, што ми никада није сметало да са њима остварим коректне међуљудске односе, уз међусобно уважавање наших различитих интимних склоности, а о томе се скоро никада није посебно причало. Свако је своју интиму чувао за своју спаваћу собу и за своје склоности.

Никада ми нису сметале особе са таквим склоностима и никада нисам позивао на њихову дискриминацију. Због тога никада нећу пристати да ме неко етикетира као “хомофоба” и борићу се за свој став, јер не мрзим особе са оваквим склоностима.

Међутим, и мени смета агресивна промоција хомосексуализма, са чим се не слажем.

Због тога и прилажем овај скромни текст, у покушају да евентуално укажем на могуће последице јавног етикетирања, стигматизације и дискредитације јавних делатника, са циљем њиховог ућуткивања на различите начине, који се на легалан и јавно прихватљив начин боре против промоције хомосексуализма.

Они имају право да јавно изразе свој став по овом питању и због тога их нико не сме називати “хомофобима” и нико не сме да их етикетира због наводног “говора мржње”, само због тога што се јавно противе промоцији хомосексуализма.

П.С. *Идентитет аутора текста ми је познат*, али га нећу јавно етикетирати у свом коментару, да не бих угрозио његову безбедност.

Слободан
Правни тим ЛРНЕ