ПЕДЕРЛУK И ЛЕЗБЕЈСТВО, ЉУБАВ ИЛИ ПОЖУДА

 

Живимо у времену нарастајућег и систематски распириваног педерлука и лезбества, у границама које прелазе сваки разум, морал и пристојност! Чак се и многи носиоци тих опаких страсти, које муче и раздиру у грех палу људску природу, не слажу са том идеологијом и њеним насилним наметањем. Под заклетвом тврдим да ми је отворено геј мушкарац, који није верник, и не иде у цркву, него је стицајем околности навратио, рекао да је одбио младића који је хтео да буде интиман са њим, и да га је питао: “Јеси ли са неким већ био”, а кад је овај рекао да није, он му је рекао: “И немој”! И још ми је рекао: “Ја када бих имао дете, и када би оно било геј, ја бих се убио”! При томе, он не одустаје од своје страсти, али дубоко у себи има свест да то није ни добро, ни природно, ни паметно, и зато, онима које искрено воли, или мисли да би их волео, то и не жели!

 

Већина геј активиста, а да не говоримо геј особа, није свесна дубине проблематике која њих мучи, нити закулисе која из њих стоји, и која их подстиче и гони на наводну борбу за њихова права! Та закулиса је апсолутно и против њих, али их користи као корисне идиоте за остваривање њених, а не њихових циљева! Јер, педери и лезбејке јесу људи који ХОЋЕ ДА ЖИВЕ, али на један другачији начин, док закулиса, која са њима управља, тј. која се њима користи, ХОЋЕ ДА ИСТРЕБИ РОД ЉУДСKИ! Дакле, и хетеросексуални и хомосексуални људи имају заједничке непријатеље, ПОСВЕЋЕНЕ САТАНИСТЕ, највероватније хетеросексуалне (породице, црно племство итд.), или, можда, чак, и асексуалне (иронија), који на једном вишем нивоу обожавају сатану и предано му служе.

 

Kо је ђаво знамо из светих списа, и који су му циљеви и особине, па и циљеви његових обожаватеља не могу бити другачији! То је дух таме и уништења: “човекоубица од искони”. Греси су његове алатке за уништавање појединаца и друштава. Зашто?!Ђаво завиди човеку, и жели да га уништи, и за то измишља разне начине. Он никада, и ни у чему, не жели добро никоме, јер је добро у Богу и од Бога, а он је непомирљиви Божији противник, и жели потпуно уништење и Бога и Божије творевине. Пошто Богу не може ништа, он се свети људима, и жели њих да уништи! Људи се подбуњују једни против других, да настане гурање, да сруше ограду (отерају благодат Божију), и да вуци уђу и заврше свој посао! Коначни вук који се спрема јесте антихрист, и он, када дође, неће штедети никога! Његов је циљ (биће) убијање не само свих тела људских, него и свих душа људских, кроз наметнуту отпадију и признавање њега за Бога! Дакле, све ово зло што се ради јесу припреме и убзавање свеопште пропасти и катаклизмичког краја човечанства, које ће уништити само себе уз помоћ ђавола, а онда ће доћи Бог да суди живима и мртвима који ће васкрснути. Но, вратимо се теми: љубав или пожуда?!

 

Не споримо да међу хомосексуалцима, мушкима и женскима, може бити неке врсте љубави, али то што они чине јесте грех и злоупотреба љубави, те и такве, каква год она била. Љубав је, из хришћанке перпективе, откивења и истине, ЖЕЛЕТИ СПАСЕЊЕ ДУШЕ ЉУБЉЕНОМЕ, те не можемо чинити грех да би добили спасење, а грех је, пак, ПРОМАШАЈ у односу на циљ и смисао нашег постојања, а циљ и смисао прописује и потписује сам Творац, а не твар самој себи! Kо хоће такво, другачије, од Бога отуђено постојање, може и тако, али треба да зна које су последице! Последице су СМРТ и ЖИВОТ, и то вечни, и то не било какви, него страдални или блажени! 

 

Да ли путујемо на Исток, или Запад, пешке, или авионом, са новцем, или без њега, није свеједно, нити то где ћемо стићи, и са киме боравити, а ТАМО постоје Бог и ђаво, рај или пакао, истина или лаж, и свако добија своје место према земаљском опредељењу и служењу! Kо је коме служио, томе ће и робовати, с тим што Бог своје слуге третира као синове, а ђаво своје као под робове, када их коначно зароби и за вечност.

 

Пошто ће царство сатанино, када Господ Исус Христос поново дође у сили и слави, и сви свети и анђели са Њим, бити у потпуности уништено, и на вечне муке осуђено, ни најмење се не исплати бити на тој страни, и зато Господ Исус Христос каже да је боље одсећи своју руку, или ископати своје око, ако нас они саблажњавају, тј. наводе на грех, него отићи у пакао! При томе, Он не мисли на руке и очи, него на наше страсти и грехе који су срасли са нама као очи или руке! Ма колико било болно, учинимо то, уздржимо се, макар се осећали као инвалиди, ништа је у поређењу са велном наградом и казном.

 

Агенда која се спроводи неће се зауствити, и њој ће бити допуштено да привремено победи, али тешко онима који буду учествовали у тој победи! У грех се улажу огромне паре, а пара врти где бургија неће, а Христос позива на добровољну жртву и сиромаштво у телесним жељама и уживањима, не лишавајући нас при томе могућности ни за шта аутентично људско; с тим што грех није аутентична људска природа, нити “вредност”, него њено кварење, и ма колико оно буде одмакло, грех ће увек бити грех, а врлина врлина, и последице увек исте, јер, БОГ ОД СВОЈЕ И ЈЕДИНЕ ПРАВДЕ НЕЋЕ НИKАДА ОТСТУПИТИ, а ми можемо прихватити или оставити! Ако боље размислимо, у нашем је интересу да прихватимо, управо откривајући истину да у основу савршене Божије правде јесте савршена Божија љубав, а да ће нас греховно одступање од те љубави суочити са неумитном Божијом правдом, као и пад са велике висине са разбијањем доле.

 

Имајмо поверења у свога Творца и Заповести Његове, јер нас оне воде у Живот вечни у Царству небескоме; јер нас оне воде ка Њему и нама самима на најбољи и најмудрији начин, и немојмо трампити веру за вечеру, нити вечно за привремено! Будимо синови светлости и дана, а не мрака и таме, јер за то смо и створени, и служимо и тежимо ка Ономе Који може да нам помогне у свему што служи и води спасењу: Оцу и Сину и Духу Светоме, сада и увек и у векове.

 

Протојереј Бранислав Јелић, 

парох при храму Светог Александра Невског у Београду.