Menu
Поводом напада на организацију „Лекари и родитељи за науку и етику“ и др Ленку Тенжера, у Политици се појавио одговор др Владимира Димитријевића групи „Наука“ и професору Зорану Радовановићу који преносимо у целости.
Кад су вакцине против короне у питању, све је јасније да се свет не мири са њиховом обавезношћу. Француски Сенат је оштро одбио закон о обавезној антиковид вакцинацији, сасвим у складу са демократским традицијама европских држава. Вакцине су, авај, огледне и несигурне, па им не верују ни деца и омладина Србије којој покушавају све то да наметну. Зато је наше друштво са радошћу дочекало појаву организације „Лекари и родитељи за науку и етику“, које, на основу релевантних чињеница, указује на опасност вакцинисања деце и омладине сумњивим цепивима. И зато тоталитарци у белим мантилима, којима није јасно како тако нешто може да се деси, покушавају на све начине да ову организацију ућуткају. Један од најгрлатијих ућуткивача је др Зоран Радовановић. Њему стално нешто смета и стално га боли то што се сви не слажу са идејама дотичног, који ратује против свих инакомислећих, од др Несторовића до др Ленке Тенжера из организације „Лекари и родитељи за науку и етику“.
О стручном кредибилитету Зорана Радовановића све је рекао Филип Родић:„За Зорана Радовановића први пут сам чуо пре неколико година када је са чувеном (бившом?) НАТО лобисткињом Јеленом Милић повео кампању о „благодатима” осиромашеног уранијума.
Тврдио је и тврди да „уранијум није повезан са настанком рака”, да је „епидемија рака политичка измишљотина”, да су „фалсификовани подаци да осиромашени уранијум изазива рак”, итд. У својој борби против „теоретичара завере” (у првом реду против чувеног онколога Данице Грујичић), који тврде да постоји веза између осиромашеног уранијума којим нас је НАТО засипао и рака, Радовановић се служио истим методама којима се служи и данас, неистинама, полуистинама и подметањима.
Тако је, на пример, у јануару ове године тврдио да „постоје међународне установе, попут Међународне агенције за истраживање рака у Лиону, која је направила преко 500 могућих, вероватних и сигурних канцерогених агенаса и на тој листи нема уранијума, ни осиромашеног, ни природног ни обогаћеног”. Ово је првокласна полуистина, јер се на дотичном списку доиста не налази уранијум, али су наведени „радионуклеиди који емитују алфа зрачење”, као и они који емитују гама зрачење. А уранијум је, Ђуро, шта?
Уранијум је радионуклеид који емитује алфа и гама зрачење. Тако, макар, тврди америчка Агенција за заштиту околине, али можда Радовановић зна боље. Иста та Агенција тврди: „Уношење велике концентрације уранијума може имати последице по здравље, као што је рак костију или јетре. Удисање великих концентрација уранијума може изазвати рак плућа због излагања алфа честицама”. И осиромашеног, и обичног, и обогаћеног уранијума. Исто тврди и амерички Центар за контролу и превенцију болести (код нас у последње време познати Си-Ди-Си). Али Радовановић зна боље.
Радовановић зна боље и од италијанских судова који су пресудили у корист војника оболелих од рака, а који су били на служби на осиромашеним уранијумом бомбардованом Косову и Метохији. „Научне чињенице не утврђује правосуђе, нити суд, него наука”, рекао је он. А на основу чега је суд судио? Да није на основу сукобљавања научних чињеница? Ако Радовановић сумња у домаће правосуђе, сумња ли и у оно једне од држава оснивача Европске уније којој се, иначе, диви до имбецилности?“
Тај и такав непрестано напада све који се против насилној обавезној вакцинацији, нехуманом шприцању становништва Србије.
Ово што о последицама уранијума по људско здравље прича др Радовановић је, чак и обичан човек то види, испод нивоа Баба Ванге и Видовите Зорке.
Др Зоран Радовановић није усамљен у својим полемичким методама. Недавно је његов полемички стил усвојило и извесна група „Наука“, које чврсто брани СВЕВАКЦИНАЛНУ ПАНАЦЕЈУ као једини пут спасења.
Покушаћемо да анализирамо њихов полемички „урадак“ и покажемо шта се све користи у борби против слободе у Србији, док нам је насушно потребна борба за здравље које се не може наметати ковид аусвајсима и другим тоталитарним методама.
Када се частан човек за нешто искрено залаже, он се труди, пре свега, да буде довољно прецизан. Најпре ћемо се осврнути на деконтекстуализацију ставова оних који су против насилне, а за хуману имунизацију, која је спроведена у полемичком тексту групе „Наука“, како бисмо могли јасно пратити смисао поруке текстописца.
Да кренемо редом.
Организација „Лекари и родитељи за науку и етику“ није написала „памфлет против вакцинације” већ петицију у којој јасно стоји „СТОП ВАКЦИНАЦИЈИ ДЕЦЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИМ ВАКЦИНАМА ПРОТИВ КОВИДА 19”. Зашто се опоненти овог организације тако снажно залажу за вакцинисање наше деце експерименталним вакцинама против ковида 19, иако стижу извештаји о озбиљним последицама таквог огледа in vivo?
То је прво питање на које треба да нам одговоре.
Друго питање је – где је нестала лекарска етика?
Наметање експерименталних вакцина од стране здравствених власти у нас и хорска подршка коју властима упућују појединци и удружења лекарске струке не доказује више од тога да се оглед in vivo одвија несметано, без обазирања на основна начела лекарске етике. Тиме се само продубљује јаз између лекара и пацијената, који, као што се зна, мора почивати на поверењу. Наши правници су већ указивали на опасност тоталитарног приступа проблему. Тачно је да су од почетка епидемије сазнања о болести врло брзо застаревала, па су се једнаком брзином мењале и одлуке власти у вези са њом. То, међутим, свим лекарима треба да буде упозорење да не пропагирају данас оно што ће већ сутра бити напуштено и одбачено као метода суочавања са ковидом 19. Здравствене власти не могу да гарантују ефикасност вакцина и то је сада већ опште позната чињеница: трећу вакцину нико није спомињао до пре пар месеци, а сада је одједном неопходна. Зашто ако прве две дају очекивано дејство? Раније се дизала паника ако би пацијенту помешали вакцине различитих произвођача, сада се то одједном представља као спасоносно решење за развој имунитета… У оваквој нејасној ситуацији све дилеме око одлуке о обавезности вакцинације, пре свега младих, морају да гласи у корист слободе избора пацијента и родитеља деце којој се вакцина намеће. Сетимо се основног начела лекарске струке: in dubio abstine (у сумњи се уздржи). Оно је тесно повезано са још једном лекарима добро познатим начелом: „primum non nocere“ (прво не нашкоди). Оба налажу лекару да, када бира између медицинског захвата са несигурном последицом по пацијента и уздржавања, изабере ово друго како би био сигуран да бар неће нашкодити болесном човеку, ако већ не може да му помогне.
Шта о томе мисли група „Наука“, све са уранофилом др Радовановићем у позадини?
Нигде на сајту организације „Лекари и родитељи за науку и етику“ не пише да потписници петиције заступају став да вирус САРС-ЦоВ2 није изолован. То се СВЕВАКЦИНАЛНИМ ПАНАЦЕЈЦИМА привиђа, као што се др Зорану Радовановићу привиђа да осиромашени уранијум којим нас је НАТО бомбардовао нема штетне последице по здравље становништва.
Интересантно је како је писац текста у име група „Наука“ успео да изброји „2,7 милиона линкова, извора, секвенци” везаних за ковид 19. Секвенци? О којој се то „бази података” ради? Можемо ли се и ми, смртници, упознати са „радовановићевским“ енциклопедијским знањима и увидима, како бисмо проширили своје ограничене научне и људске хоризонте?
У изазовном памфлету поводом ставова организације „Лекара и родитеља за науку и етику“ (ипак, једино што пафлет изазива јесте запањеност читаоца волунтаристичким приступом формалној логици и проверљивим чињеницама коју је памфлетиста показао ) коришћен је неологизам „прозаразашка” кампања коју, наводно, води хомеопата. Они који се не слажу с борцима за огледе наживо са нашом децом су, наводно, борци за заражавање становништва Србије.
Ма браво! То је полемичка коректност! Тако се поступа! И Јосиф Висарионович Џугашвили би позавидео, а о Гебелсу да и не говоримо! Јер, ни они нису веровали у истину, него у ефикасност. Сто пута поновљена лаж (ко није за непроверене вакцине, тај ради за опасно живо биће звано Зараза, каже група „Наука“) тако треба да постане истина. Као у доба Броза: „Ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит` пест“. Али, управо је организација „Лекари за науку и етику“ пример како се морално приступа оним питањима која се тичу здравља: ту не сме бити голог насиља и јефтине пропаганде, него само поверења становништва у хумане намере и исту такву методологију медицинске струке. Без поверења, наш здравствени систем ће ући у лавиринт из кога нема безболног излаза.
Што се тиче напада на др Ленку Танжера, и он је прожет начелима пропагандног оцрњивања опонента. Шта је, пак, истина? Колико сам успео да пратим овај дијалог, она је лекар хомеопата која је једина стала у одбрану професора Медицинског факултета Универзитета у Београду (спремног да штити нашу децу угрожену опасним опитима) од бесмисленог напада умировљеног епидемиолога склоног ПАНАЦЕЈИЧНОЈ СВЕВАКЦИНИ.
Што се хомеопатије тиче, ту може бити полемике (рецимо, потписник ових редова јој није склон). Али, прича о хомеопатији је непотребно уплетена у полемику. То није тема. А ако јесте, треба се обратити Влади Републике Србије са захтевом да пред Скупштином покрене измене Закона о лековима и медицинским средствима. Његов члан 22. гласи:„Хомеопатски лек, у смислу овог закона, јесте лек израђен од производа, супстанци или једињења који чине хомеопатске супстанце у складу са хомеопатским поступком израде, по методама европске фармакопеје или фармакопеја важећих у некој од земаља Европске уније. Хомеопатски лек из става 1. овог члана може да садржи више активних принципа. Хомеопатски лек се уписује у Регистар хомеопатских лекова који води Агенција, ако испуњава следеће услове:1) намењен је за оралну или спољну употребу; 2) на његовој етикети нити у било којој другој информацији која се односи на лек нема наведених конкретних терапијских индикација; 3) присутан је довољан степен разблажења лека који гарантује терапијску безбедност лека, као и да лек не може да садржи више од једног дела матичне тинктуре на десет хиљада делова или више од 1/100 дела најмање дозе која се користи у алопатској (конвенционалној) медицини, када су у питању активне супстанце чије присуство у алопатском леку иначе намеће обавезу издавања уз лекарски рецепт. Агенција може, на основу измењених научних ставова, донети одлуку да се хомеопатски лек уписује у Регистар хомеопатских лекова и ако не испуњава услове прописане у ставу 3. тачка 3) овог члана. За хомеопатски лек који не испуњава услове из ст. 3. и 4. овог члана Агенцији се подноси захтев за издавање дозволе за лек.“
Тако пише у закону.
Групи „Наука” (да ли та група представља целокупну медицинску науку, по начелу: „Најлепши смо, најпаметнији и најнаучнији, и све смо то сами открили“, остаје да читалац закључи сам) испред које је искорачио један лекар, требало би предочити следеће:
Наука подразумева да они који јој служе знају да воде научни дијалог без личних увреда. Ниподаштавање саговорника је карактеристично за неинтелектуалне дискурсе.
Науку на пиједестал златног телета стављају само они са њене маргине. Громопуцателни свезналци и ПАНАЦЕЈЦИ, авај, углавном не говоре научно, него науколико, каткад на нивоу чланака из дечијих забавника. Тако, рецимо, уранофил Радовановић говори о последицама дејства осиромашеног уранијума.
Један од круцијалних концепата науке и научности је развој. Као алтернативна медицина, хомеопатија има своје место у том развоју, при чему, понављам, ми, овде и сада, не причамо о хомеопатији, него се, скупа са храбрим и честитим лекарима, боримо против насилног наметања сумњивих вакцина нашој деци и младима уместо хумане имунизације провереним вакцинама.
Као што није сасвим сигурно зашто покушаји дискредитације опонената СВЕВАКЦИНАЛНОГ ПАНАЦЕЈСТВА иду преко споредних рукаваца полемике, још је нејасније поигравање животима и здрављем најмлађих, који су наша једина будућност. И то се уочава код оних који су учили да се уздрже ако се сретну са сумњивим случајевима које недовољно схватају и да, пре но што почну да лече, пре свега не науде пацијентима.
Опет и опет, враћам се на главну тему и истичем да експеримент над децом није дозвољен и да они који се залажу за вакцинацију деце, треба да престану са дигресијама, и да објасне и дају научне аргументе и доказе о безбедности вакцине која се нуди. Све остало што пишу „од Кулина бана и добријех дана“ (укључујући и хомеопатију) је неуспешно скретање пажње са главног проблема, а то је НАМЕРА ДА СЕ ДЕЦА СРБИЈЕ ПОДВРГНУ НЕВИЂЕНОМ ЕКСПЕРИМЕНТУ СА НЕСАГЛЕДИВИМ ПОСЛЕДИЦАМА! Позивам, са пуном одговорношћу, све људе који не желе да деца Србије буду укључена у клиничке студије испитивања безбедности новог метода имунизације, да потпишу петицију СТОП ВАКЦИНАЦИЈИ ДЕЦЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИМ ВАКЦИНАМА ПРОТИВ КОВИДА 19.
Др Владимир Димитријевић
Извор: politika.rs
Одрицање од одговорности: информације садржане или представљене на овој веб страници су само у образовне сврхе. Информације на овом сајту НЕ служе као замена за дијагнозу, лечење или савет од квалификованог, лиценцираног медицинског стручњака. Представљене чињенице су понуђене као информације само да би вас оснажиле – наш протокол није медицински савет – и ни на који начин нико не би требало да закључи да се ми, иако смо лекари, или било ко ко се појављује у било ком садржају на овој веб страници бавимо медицином, то је само у образовне сврхе. Сваки протокол лечења који предузмете треба да се разговара са својим лекаром или другим лиценцираним медицинским стручњаком. Потражите савет медицинског стручњака за правилну примену БИЛО КОГА материјала на овом сајту или нашег програма на вашу специфичну ситуацију. НИКАДА не прекидајте или мењајте лекове без консултације са лекаром. Ако имате хитан случај, контактирајте своје службе за хитне случајеве.
ЛРНЕ @2023
Адреса: Кнез Данилова 54, Београд | ПИБ: 112730611 | Матични број: 28331177 | Жиро рачун: 265330031002046225
+381606405351