Лечење у кућним условима и самомедикација

Лекари и родитељи за науку и етику

Лечење у кућним условима

У великом броју случајева пацијенти који имају Ковид-19 могу се лечити у кућним условима. Поред терапије која се добије од лекара, потребно је поштовати и неке принципе који помажу брже оздрављење, или спречавају настанак компликација.

Нега ковид болесника са пнеумонијом у кућним условима

Поштовани, припремила сам неколико савета како да помогнете вашим укућанима и себи у току болести која их је снашла. Надам се да ће савети бити од користи и да ће убрзати опоравак ваших најмилијих.

С поштовањем Снежана Смиљанић, струковна медицинска сестра.

Болесничка соба

Собу проветравати што чешће. Користите неиритирајућа дезинфекциона средства за дезинфекцију површина и подова /Асепсол 0.2%/. Уколико поседујете UVC лампу за дезинфекцију ваздуха користите је по упутству произвођача. Строго водите рачуна да у просторији нема људи, животиња и биљака, јер UVC лампе имају негативан ефекат на живи свет. Посебно чувати очи.

Болесничка постеља

Болесничку постељу треба наместити тако да је омогућен добар прилаз кревету са минимум три стране. Одмакните кревет од зида уколико је кревет у том положају. Пожељно је да узглавље кревета буде слободно ради лакшег постављања болесника у исправан положај.

Постељина треба да буде од памучних материјала. Уколико је болесник полупокретан или непокретан ставити попречни доњи чаршаф са мушемом ради лакше промене. Можете употребити подлошке за једнократну употребу димензија 80×180cm које можете купити у апотекама и супермаркетима.

Водите рачуна да у току намештања болесничке постеље не правите наборе који могу довести до настанка декубита.

Промена попречног чаршафа са мушемом /подршка помагачима/ Црвени крст Београда; видео погледајте овде (ЛИНК на видео, датум приступа 12.10.2021. године).

Лично рубље

Лично рубље мењати по потреби чим се болесник озноји. Водити рачуна да не буде набора да се не би јавио декубит.

Лична хигијена

Лицну хигијену спроводити у скаду са досадашњим навикама, променом личног и постељног рубља.У случају да је болесник полупокретан или непокретан помоћи му да спроводи мере личне хигијене у болесничкој постељи.

Положај болесника у постељи

Болесника поставити у високо седећи (Фовлеров) положај. Припремити минимум три већа јастука да бисте спровели ову процедуру. Идеално је уколико поседујете кревет где можете подесити узглавље, или специјални болнички кревет.

У наставку погледајте видео како да поставите болесника у наведени положај. Видео објашњење – ЛИНК, датум приступа 12.10.2021. године

Превенција декубитуса

Веома је важно да болесник не добије декубитус. Декубитус су ране које настају услед лежања. Мере превенције настанка декубита су одржавање личне хигијене, одржавање хигијене болесничке постеље, промена личног рубља, промена положаја болесника на два сата и чешће, примена антидекубитних средстава. Антидекубтна средства су антидекубитни душек и антидекубитни јастук. Антидекубина средства могу бити и приручна меморијски душек на пример. Уколико болесник има и других хроничних болести оне могу утицати на бржи настанак декубита.

У наставку погледајте видео како да вршите промену положаја. Видео објашњење -ЛИНК, датум приступа 12.10.2021. године, Програм Црвеног крста Београда, подрска помагацима, снимљено децембра 2013.

Медикаментна терапија

Медикаментна терапију болесник треба да узима онако како је прописао лекар и како је назначио фармацеут у апотеци. Уколико болесник има проблема са гутањем обратити се лекару да промени облик лека, начин давања и прилагоди терапију таквом стању.

Исхрана

Надокнада течности, топли напици и супе. Повећати унос протеина.

Вежбе дисања

Вежбе дисања могу доста да допринесу опоравку пацијента, опоравку респираторне функције, повећању виталног капацитета плућа, ослобађању секрета из дисајних путева. Самим тим што је повећана размена гасова на нивоу плућа комплетан организам има корист.

Вежбе за побољшање дисајне функције примењују се и иначе код болесника који имају астму, хроничну опструктивну болест плућа, као и неке друге хроничне болести плућа.

Када је реч о оболелима од Ковида, у програм ране респираторне рехабилитације укључују се пацијенти са стабилним виталним параметрима, температуром до 38 степени, пулсом до 130 у минути и када је сатурација кисеоника изнад 86. Раде се вежбе дубоког дисања и лаке физичке вежбе.

Вежбе треба радити два пута дневно по 15 минута, лагано и без напора.

вежба за трбушно (дијафрагмално) дисање број 1: лезите на леђа, са ногама полусавијеним у коленима (угао између тела и натколеница од око 130 степени омогућује максимално опуштање трбушних мишића). Дланове поставите на стомак. Дишите на нос, и притом подижите стомак. При издисају, увуците стомак према кичменом стубу
вежба број 2: почетни положај је као у претходној вежби. Приликом удисања и подизања стомака на горе, пружајте лагани отпор притиском дланова и раширених прстију на предњи трбушни зид. Приликом издисаја и увлачењем стомака- појачавањем притиска на стомак олакшајте истискивање ваздух из плућа. При крају извођења ове вежбе неколико пута продубите издах подижући главу од тла и гурајући је унапред, уз снажно затезање предњих трбушних мишића.
вежба број 3: креће се од истог почетног положаја као код друге вежбе, али су шаке длановима и раширеним прстима поново ослоњене на предње, бочне стране грудног коша. При удисају руке се одижу од грудног коша и опружају до положаја изнад главе (у ширини рамена). При издисању руке се враћају у почетни положај благо потискујући ребра ка унутрашњости грудног коша и појачајавући издисај, уз истовремено подизање и повијање главе од подлоге према грудној кости.

Самомедикација

Примаријус Драгана Кастратовић, фармаколог о самомедикацији

ПАНДЕМИЈА је довела до огромног повећања потрошње лекова, од којих многе, а најчешће седативе пацијенти пију „на своју руку“.

Већина није свесна да ова група лекова врло брзо и неприметно може да доведе до зависности, а додатни проблем је тај што ови медикаменти чине да особа има ослабљене реакције због чега се често догађају и повреде. Сваки лек има своје добре и лоше стране, услед чега се самомедикација никако не саветује, а у прилог томе говори и чињеница да за појединце и аспирин може да буде узрок тешког нарушавања здравља.

У интервјуу за „Новости“, примаријус Драгана Кастратовић, фармаколог Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу каже да би се последице самомедикације могле спречити развојем практичнијег здраветвеног система:

– Када би лекари били доступнији, са више амбуланти, када би постојало више позивних центара, мобилних екипа, већи број клиничких фармаколога у свим здравственим структурама и радом на здравственом превентивном просвећивању људи, ова појава би била сведена на минимум.

Није ретко да се због сумње на ковид самоиницијативно пију антибиотици. Који то ризик носи?

– Основни проблем је што је цела епидемиолошка ситуација превише популаризовала. Људи се лече „ТВ терапијом“, укључујући ту и саопштења Кризног штаба која се често неадекватно тумаче. Удаљени су од лекара свакодневним саопштењима о броју оболелих, самоиницијативно раде PCR, не знајући како се резултати тумаче. После позитивног налаза самоиницијативно узимају антибиотике и остале лекове. На сву срећу, кућно-личне варијанте лечења углавном не завршавају фатално, а људи се у тежим случајевима ипак јављају лекару.

Многи користе „ивермектин“ иако он код нас званично није у терапији ковида?

– „Ивермектин“ се до сада користио у раном лечењу ковида, чиме се посредно редукује број оболелих од тешког облика инфекције. Чешка и Словачка су привремено дозволиле његову званичну употребу, док га Бугарска и Северна Македонија широко примењују у лечењу ковида. Као и сваки лек и овај има нежељена дејства. Он релативно често изазива поспаност, смањење броја белих крвних зрнаца и гастроинтестиналне тегобе у виду бола у трбуху, пролива, и повраћања.

Који лекови се најчешће пију „на своју руку“?

– С обзиром на специфичне услове живота под стресом, условљене карантином, сталним информацијама о броју умрлих, а и одраније, најчешће су „на своју руку“ људи узимали анксиолитике – лекове против напетости. Међу њима избор је био углавном „бромазепам“ и „алпразолам“. Ови медикаменти доносе велики ризик од развоја зависности, а седација до које доводе омета у саобраћају јер успорава реакције возача али и пешака, што може да доведе до несрећа.

Да ли је истина да обичан аспирин може негативно да делује на астматичаре?

– Око 20 пацијената са астмом је преосетљиво на аспирин, како се популарно називају сви облици ацетилсалицилне киселине. То значи да код њих овај лек може да провоцира појаву астматичног напада. Зато, при употреби ацетилсалицилне киселине треба се консултовати са лекаром јер ће он знати да препоручи правилну употребу овог лека. Битно је и да се зна време крварења и број тромбоцита, као и то да су дозе различите у зависности од тога да ли се користи за превенцију или терапију инфаркта и емболизације, сузбијање упале или слабијих болова. Битно ми је да напоменем и да при свакој анестезији, локалној или општој, људи морају да кажу лекару да имају астму, као и коју терапију узимају.

Анестезиолошке процедуре и лекови могу да погоршају функцију дисања и угрозе живот пацијента. Значи, терапију за астму анестезиолог неће да укине, већ је само прилагоди анестезији.

Неретко се самоиницијативно пију и лекови за сузбијање желудачне киселине, колико су они опасни?

– Сви смо некада осетили печење у желуцу и мучнину. Тада нам је помогао „алфогел“, „гелусилак“, „ранисан“. Услед треме, после јаке обилне хране, понекад није проблем овако решити тегобе. Међутим, честа, редовна или дуготрајна употреба ових лекова може да маскира озбиљна обољења као што је чир на желуцу или карцином. Уколико приметите да се киселина у желуцу појачава и да вам је често мука, да вам се гади месо, не оклевајте – право код свог одабраног лекара или интернисте.

Никако нагли прекид бета-блокатора

Пацијенти врло често сами посежу за дозирањем лекова за притисак, да ли је то добро?

– Чињеница је и да је ова самомедикација све успешнија јер је доступност информација већа. Тако пацијенти знају да користе самомераче притиска, знају референтне вредности крвног притиска, знају и своју реакцију на лек, па није чудо што прибегавају самомедикацији када су гужве код лекара велике, као и због страха од ковида. Из свакодневне праксе рекла бих да се пацијенти добро сналазе, односно успешно коригују дозу лекова за притисак. Не би смели, међутим, ово никако да раде са бета-блокаторима јер њихово нагло укидање може да изазове срчани застој. То се односи на „метопролол“, „пропранолол“, „соталол“, „атенолол“ и „карведилол“.