1. Правно обавештење које ће се користи као доказно средство на суду

Ово правно обавештење ће се користи као доказно средство на суду, код покретања грађанске и кривичне одговорности у вези са одлукама, препорукама, поступцима и/или пропустима које се тичу превенције Ковида 19, а као доказ да сте били информисани.

Дужност сваког лекара и одговорног лица је да зна да је научна вредност резултатa краткорочних клиничких студија мала и да се не може узети као основа за писање, а посебно не за спровођење, било каквих превентивних протокола. Епидемиолошки резултати о стопама смртности од Ковида 19 код деце од 12 до 15 година показују екстремно ниску смртност (0.00001%) да би се по било ком основу ова болест могла сматрати великом опасношћу за ову младу и здраву популацију.

Такође је дужност сваког лекара и одговорног лица да зна да је за примену било ког инвазивног лека/медицинског третмана потребна претходна јасна медицинска индикација за одређену популацију. Потенцијална превенција преоптерећености здравственог система не спада у медицинске индикације, јер је адекватна организација здравственог система у искључивој надлежности Министарства здравља које има обавезу да обезбеди услове у којима пацијент може да оствари своја права из Закона о правима пацијената („Сл. гласник РС“, бр.45/2013 и 25/2019 – др. закон) (ЗоПП даље у тексту). Једно од тих права је и право на безбедност Члан 10 „Пацијент има право на безбедност у остваривању здравствене заштите, у складу са савременим достигнућима здравствене струке и науке, с циљем постизања најповољнијег исхода лечења и смањења ризика за настанак нежељених последица по здравље пацијента, на најмању могућу меру. Здравствена установа је дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, као и да континуирано прати факторе ризика и предузима мере за њихово смањење, у складу са прописима којима се уређује област квалитета у здравственој заштити. Пацијент не може трпети штету проузроковану неадекватним функционисањем здравствене службе.“

Пошто су клиничке студије у вези вакцинације деце против Ковид-19 у току, обавештавамо све лекаре и друге одговорне да ће, према ЗоПП, сваки лекар сносити личну одговорност за примену ове експерименталне методе превенције код деце за све нежељене ефекте који се након примљене „вакцине“ код њих буду развили у кратком или дугом временском периоду, а који се могу вештачењем довести у везу са примљеном вакцином. Посебно упозоравамо да према Закону о лековима и медицинским средствима Републике Србије (Сл.гласник РС бр.30/2010,107/2912,113/2017-др.закон и 105/2017-др.закон) члан 63: „Клиничко испитивање лекова не сме да се обавља на: 1) здравим лицима која нису навршила 18 година;…“

У складу са ЗоПП чл.25: “Надлежни здравствени радник који врши медицинско истраживање, дужан је да води рачуна о томе да заштита живота и здравља пацијента увек има предност у односу на интерес друштва и науке. Пацијент, који због медицинског истраживања претрпи штету на свом телу или здрављу, има право на накнаду штете у складу са законом, без обзира на кривицу. Здравствена установа је дужна да, пре почетка медицинског истраживања, осигура пацијента који учествује у медицинском истраживању, за случај настанка штете по здравље тог лица која је изазвана медицинским истраживањем, у складу са законом. Здравствена установа је дужна да закључи уговор са пацијентом, којим се одређује износ неопходних трошкова који припадају пацијенту који учествује у медицинском истраживању…“

У садашњем моменту нема релевантних научних резултата свих фаза неопходних клиничких испитивања (трећа фаза клиничких испитивања је у току) о безбедности Comirnaty, mRNA вакцина. То значи да ни један лекар у Србији (као ни у свету) не може да каже пацијенту ништа са неопходном сигурношћу о безбедности Comirnaty, mRNA вакцина и да испуни обавезе из члана 11 ЗоПП, посебно тачке 3,4 и 6, по којима пацијент/родитељ има право „да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење, које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру. Обавештење из става 1 овог члана се односи на:… 3) врсту и вероватноћу могућих ризика, болне и друге споредне или трајне последице; 4) алтернативне методе лечења; …. 6) дејство лекова и могуће споредне последице тог дејства.”

Сваки здравствени радник и одговорно лице које не упозна пацијента/родитеља на могуће штетне последице примене лека Comirnaty МОРА ЛИЧНО ДА СНОСИ ОДГОВОРНОСТ. Сваки здравствени радник који тврди да су „вакцине“ против Ковида 19 безбедне на основу резултата краткорочних клиничких испитивања, по Закону о правима пацијената члан 16, тачка 3, МОРА ЛИЧНО ДА СНОСИ ОДГОВОРНОСТ за последице примене медицинског средства које је прописао пацијенту.

„Пацијента не обавезује пристанак коме није претходило потребно обавештење у складу са чланом 11. овог закона, а надлежни здравствени радник који предузима медицинску меру, у том случају сноси ризик за штетне последице. “ (ЗоПП, члан 16, тачка 3).

2. НЕПОЗНАТИ ризици од Comirnaty, mRNA вакцине против COVID19, решење бр. 515-01-04398-20-001 (Агенција за лекове и медицинска средства Србије)

Нова алтернативна стимулација имунитета у виду mRNA „вакцине“ против Ковида 19, апсолутнo нема ни једну медицински оправдану индикацију да би се давала деци, а с обзиром на спроведена само краткорочна истраживања, овом медицинском интервенцијом отварамо врата НЕПОЗНАТОМ ризику од могућих јатрогених болести за најмлађу популацију која треба за 10-20 година да води ову земљу. Подсећамо да су деца посебно осетљива категорија и да подлежу посебним, строжим и научним и етичким критеријумима за спровођење медицинског експеримента над њима од оних који су неопходни за било које друго медицинско истраживање.

Истичемо и додатне чињенице као доказ да сте овим дописом о њима били обавештени: – до овог тренутка познати научни подаци који се тичу безбедности „вакцине“ против Ковида 19 (Comirnaty, mRNA вакцине против COVID19, решење бр. 515-01-04398-20-001 Агенције за лекове и медицинска средства Србије) нису компетентни, јер су изведени само из краткорочних клиничких студија на одраслима (за узраст испод 16 година ове краткорочне клиничке студије нису ни завршене);

– епидемиолошка истраживања су показала да деца млађа од 16 година не развијају тешку клиничку слику, нити озбиљно оболевају од Ковид-19, у проценту на основу ког би се ова болест могла сматрати опасном за њихов живот и здравље по било ком основу.

– Уколико се здравствена установа одлучи да ипак спроводи вакцинацију деце са mRNA „вакцином“ и уколико који родитељ/старатељ пристане да његово дете буде део експеримента, у складу са ЗоПП Републике Србије, треба да потпишу међусобни Уговор о осигурању пре вакцинације, а како би дете било материјално осигурано у случају настанка оштећења као последицу примене нове и недовољно испитане методе алтернативне стимулације имунитета. Посебно је важно укључити клаузулу о доживотној ренти у случају трајног инвалидитета детета које се вештачењем може довести у везу са применом mRNA „вакцине“ против Ковида 19.g

3. ИСПРАВНА ПРАКСА ДРУГИХ ЗЕМАЉА, КОЈУ СРБИЈА ТРЕБА ДА СЛЕДИ

Због претходно изнетог верујемо да сте разумели да, истраживање које се препоручује са mRNA „вакцином“ на деци против Ковида 19, не испуњава ни основне захтеве етичности (1) .

Верујемо и да сте сви, у складу са неопходним нивоом опште медицинске културе, упознати са проблемом неоснованог „ширења болести“ који је део глобалне дебате о здрављу (2) , као и са све већим проблемом недовољне стварне користи од објављених клиничких студија (3) .

Такође, верујемо да сте упознати са исправном праксом других Европских земаља као што је Велика Британија, а које би Србија требало да следи. Заједничка комисија за вакцинацију и имунизацију Велике Британије обавестила је своју јавност да нема јасних индикација за примену „вакцине“ против Ковида 19 у популацији узраста од 12-16 година:

https://www.gov.uk/government/groups/joint-committee-on-vaccination-and-immunisation (доступно дана 7.9.2021 на сајту Владе).

На сајту организације Лекари и родитељи за науку и етику (www.lrne.rs) можете наћи изводе из:

• ”Hard law“ регулативе која је од стране Европског парламента и Већа Европске Уније одобрена 2006. године, а са којом наша земља усклађује своје законе
• Педијатријскe регулативе Европске Уније која је усвојена 2007., редовно је ажурирана до 2021.
• Закона о лековима и медицинским средствима Републике Србије (Сл. гласник РС бр.30/2010,107/2912,113/2017- др закон и 105/2017- др закон).
• делове Пословника о раду етичког одбора из Закона о здравственој заштити (члан 141, став 9, Закона о здравственој заштити (,,Службени гласник РСˮ, број 25/19),
• Решење о именовању председника и чланова етичког одбора Србије;

На основу ових докумената можете закључити:

• да у Републици Србији још увек не постоји ни једно тело које је еквивалентно Педијатријском комитету Европске Агенције за лекове (PDCO);
• да постоји евидентан сукоб интереса за поједине чланове Етичког одбора Србије, јер је његов члан и магистар фармације Јадранка Мирковић која је стално запослена у националном регулаторном телу тј. у Агенцији за лекове и медицинска средства и то на функцији директора Центра за хумане лекове АЛИМС, у чијем је оквиру и Сектор за клиничка испитивања, те да ова особа својим деловањем у оквиру ове две функције битно може утицати на одобравање клиничких испитивања.

Србија није изузета из дешавања у свету, али бисмо, у складу са националним интересом и чињеницом да смо мала земља, морали бити максимално опрезни у прихватању препорука које се тичу масовног подвргавања деце недовољно испитаном медицинском третману, а посебно што исти није прошао дугорочна клиничка испитивања од најмање пет година. Додатно, Србија мора бити посебно опрезна са применом медицинских третмана у којима се користе нове научне технологије које представљају алтернативне начине стимулисања имунитета здраве популације и деце.

С обзиром на предочено, обавештавамо вас да сваки лекар који пропише пацијенту/детету „вакцину“ Comirnaty, mRNA „вакцине“ против COVID19, решење бр. 515-01-04398-20-001 и при том га не упозори на штетне ефекте који су до сада утврђени (нпр. упала нерава, срца, срчане марамице и слично), као и да су то само подаци краткорочних испитивања у вези са последицама, себе доводи у ризик од наношења штете пацијенту и чињења кривичног дела несавесног лечења. Ваша лична одговорност је и да свесно преузимате на себе ризик да несавесним лечењем/превентивом оштетите здравље пацијента. Зато се надамо се да сте свесни ризика у који се упуштате и да имате довољно личних средстава да надокнадите штету свим грађанима, а са којима ми блиско сарађујемо тако што прикупљамо податке за случај потебе покретања судских поступака. Подсећамо и то да сваки здравствени радник има обавезу да пријави нежељене ефекте након апликације лекова који имају условну дозволу за примену, као и да је Comirnaty под додатним праћењем. Судски поступак ће бити покренут појединачно против свих вас, који сте у својим ординацијама или јавно износили недовољно испитане научне чињенице и податке, а због сумње да сте учествовали у стварању јатрогених болести код деце у Србији, а везано за примену Comirnaty, mRNA „вакцине“.

Уколико се настави са притисцима директним или индиректним у виду неодговорне и непрофесионалне пропаганде овог, за децу потпуно непотребног, превентивног средства, уз то још и недовољно клинички испитаног, текстовима попут „Вакцине против короне спасавају дечије животе“, бићемо принуђени да се обратимо судовима у земљи и иностранству и да позовемо на професионалну одговорност све лекаре и одговорна лица која су учествовала у срамној пропаганди Comirnaty, mRNA „вакцине“ против COVID19, решење бр. 515-01-04398-20-001 (али и свих других вакцина против Ковида 19 препоручених за децу) како би се испитала кривична одговорност несавесног лечења најшире популације. Пропагирати било који медицински лек као „безбедан“ на основу резултата краткорочних клиничких студија је непрофесионално и потенцијално опасно због неиспитаних дугорочних последица са могућим непознатим и непредвидљивим дешавањима.

Лекари и родитељи за науку и етику

Литература:

1. Emanuel EJ, Wendler D, Grady C. What Makes Clinical Research Ethical. JAMA. 2000; 283(20): 2701-2711. doi:10.1001/jama.283.20.2701
2. Mounihan R, Doran E, Henry D. Disease Mongering Is Now Part of the Global Health Debate. PLOS Medicine. May 27, 2008, https://doi.org/10.1371/journal.pmed.0050106
3. Joannidis JPA. Why Most Clinical Research Is Not Useful. PLoS Med 13(6); June 2016: e1002049. doi:10.1371/journal.pmed.1002049.