„Људска природа веома високо цени своје законе и строго кажњава њихово кршење…“

Ово су речи професора И. А. Аршавског.

Дубоко жалим што се нисам благовремено упознала са радовима И. А. Аршавског.*
(Иља Аркадијевич Аршавски (1903–1996) — совјетски физиолог, доктор биолошких наука и специјалиста за развојну физиологију. Развио је енергетски закон моторичке активности и формулисао термодинамичку теорију индивидуалног развоја. Дао је велики допринос педијатрији.)

Колико би корисни могли бити, колико би ми помогли, колико би ме подржали у мојој потрази! Његов рад у области физиологије фетуса и одојчади отворио ми је очи за оно што сам учила кроз свој сложен и, искрено, ризичан пут.

Али ме прогања мисао: као лекар–акушер, требало је да научим још као студент оно што сам тек сада научила… Колико сам грешака могла да избегнем, колико животних драма могла да спречим. И, наравно, не само ја — све моје колеге би другачије гледале на оно што раде у пренаталним клиникама и породилиштима, и можда би се, ужаснуте, запитале: какав је ово апсурдни здравствени систем, ако је знање толико неопходно сваком родитељу, а самим тим и скоро свакој особи, практично недоступно чак и специјалистима!

Природа чува здравље, природа се брине о томе да мајка потом не пати заједно са својим болесним дететом. Природа чува здраву децу. Али, водећи се смерницама Министарства здравља, лекари покушавају да сачувају трудноћу свим средствима и методама, укључујући и хормонску терапију, која често погоршава феталне абнормалности. Тако су спасили милионе деце са инвалидитетом која су била препуштена судбини или поверена на бригу несрећним мајкама (очеви често напуштају такве породице).

Вештачким одржавањем трудноће, провођењем свих девет месеци на терапији одржавања, водимо земљу ка катастрофи повезаној са дегенерацијом нације. Нема више никога ко би могао да рађа здраву децу: болесни родитељи никада неће имати здраво потомство. Живимо у доба болести и алергијских стања изазваних лековима.

Наш проблем је што су нас васпитање и радно окружење лишили могућности да живимо по интуицији. И, нажалост, сада радим више као гинеколог него као акушер, јер је стопа рађања данас изузетно ниска. Један од разлога је неплодност. Пре неколико година, жене су биле главни кривци за неплодност; сада статистика показује да су мушкарци чешће криви за ову несрећу.

Више пута сам изражавала свој став о вакцинацији. Али немам право да саветујем родитељима да одбију вакцинацију. Вакцинисати или не вакцинисати — то је одлука коју родитељи морају сами донети, али ћу настојати да им помогнем да донесу прави избор.

Дозволите ми да почнем са сопственим искуством. Пристала сам да свом прворођеном детету дам ДТП вакцину са три месеца. Све што сам доживела после те вакцинације навело ме је да се одрекнем вакцинације за своје троје деце до краја живота. И шта се десило? Они су одавно одрасли и ниједно од њих никада није оболело од заразних болести против којих се вакцинишу.

Случајност? Не. Њихова отпорност се једноставно показала јачом од самих болести, јер се наша породица фокусирала на јачање имуног система природним путем, а не вештачким (кроз вакцинацију).

Најбоља „вакцина“ против свих заразних болести је мајчино млеко. Оно садржи сва антитела способна да заштите и боре се против било које инфекције, а ако се беба додатно ојача, њен имунитет ће постати још јачи без икаквих вакцинација.

Као убедљив доказ, не могу а да не наведем чињеницу да сам пратила 1.640 деце (закључно са 2002. годином) чији родитељи нису вакцинисали. Ова деца не само да се не разбољевају, већ се и другачије развијају; мирнија су и уравнотеженија, мање раздражљива и неагресивна.

И ја и родитељи смо се у пракси уверили да деца рођена и одрасла без лекова, помилована природом, ретко обољевају. А ако се и разболе, брзо се сами опорављају и превазилазе болест без лекова.

Уз помоћ вакцина, тело се навикава на сталну подршку, на спољну помоћ. Здраво тело, када се суочи са заразним агенсом, не само да ће само превазићи болест, већ ће постати још јаче, развијајући снажан имунитет на болест, обично доживотно.

Нажалост, школе спроводе вакцинације без обавештавања родитеља, а понекад чак и без консултације са медицинском документацијом. Најстрашније је то што нико не сноси одговорност за ово произвољно понашање, упркос постојећим законима о здравственој заштити у нашој земљи.

Суочена са бројним компликацијама, укључујући и тешке компликације након вакцинације, покушала сам да испитам ово питање из правне перспективе. Сви моји напори су били узалудни. Упркос законима који прописују добровољну медицинску интервенцију, сви адвокати су одбили да се „повежу“ са лекарима, наводећи чињеницу да је „немогуће било шта доказати лекару“.

Настаје чудна ситуација: здраво дете се сматра опасним у колективу деце која су сва вакцинисана. Да ли то значи да деци која су примила вештачку имунизацију није загарантовано здравље?! Нека на ово питање одговоре они који пишу оваква апсурдна упутства.

Лекар акушер–гинеколог Ж. С. Соколова, Екатеринбург

Извор https://1796web.com/vaccines/rnkb/phtis.htm

Превод са руског: Мирјана Крзнарић