Ја сам физијатар са 30 година практичног искуства.
Први пут сам постао свестан негативног утицаја БСЖ вакцине на новорођенчад 1960-их и 1970-их. Случајеви левостраног аксиларног лимфаденитиса изазваног БСЖ вакцином почели су да се појављују чешће него пре 1962. године. Као што је добро познато, интрадермална БСЖ вакцинација је уведена 1962. године. Након тога, мала деца са хроничном грануломатозном болешћу (ХГБ)* су неизбежно развијала левострани аксиларни лимфаденитис изазван БСЖ вакцином.* Хронична грануломатозна болест-неспособност фагоцитних ћелија да стварају хидроген пероксид и друге оксиданте потребне за уништавање микроорганизама,
У пракси дечијих хирурга почели су се , посебно од 1965. године, појављивати чести случајеви деструктивних стафилококних пнеумонија,а у пракси педијатара- дисбактериозе. Професорка Г. А. Самсигина данас, 1996. године, потврђује да је до краја 1970-их учесталост бактеријских инфекција порасла 15 пута, али нажалост, она то не приписује БСЖ вакцинацији. Упркос напорима педијатара, употреба богатог арсенала нових, моћних лекова није успела да смањи учесталост гнојних и гнојно-септичких инфекција код деце у првој години живота. Поделити овакве мисли са било којим од физиолога било је немогуће — сви су били убеђене присталице …планова које је донело Министарство здравља. Сваки приговор против плана био би подвргнут својеврсној забрани. Зато сам одлучио да се обратим професорки Н. И. Нисевич, шефици Одељења за дечје заразне болести и члану Академије медицинских наука СССР-а. Пошто ме је саслушала, препоручила ми је да контактирам заменика министра… и обишао сам разне надлежне органе. Када су чули моје ставове о штетности БСЖ вакцине за новорођенчад, отворено су признали да нису ни претпостављали могућност постојања таквог гледишта, али… нису могли ни на који начин да ми помогну.
Када је моја катедра за туберкулозу сазнала за моју посету Министарству здравља, формирана је партијска група и добио сам партијску дисциплинску казну. Ипак, наставио сам да износим своје мисли у „Службеним писмима“, па чак и у чланцима у часопису „Педијатрија“.
Чињеница је да је Mycobacterium tuberculosis(МБТ) стални пратилац људи тек након што достигну одређен узраст, а не током неонаталног периода. За одрасле, током векова људске историје, Mycobacterium tuberculosis (на евроазијском континенту) је постао еколошки фактор у животној средини.Природно, под овим условима, људи су развили генетски одређене одбрамбене механизме против Mycobacterium tuberculosis (MБТ) — такозвану природну отпорност на MБT — што значи да већина људи заражених MБT или уопште не развија туберкулозу или се опоравља од примарних облика сама по себи, али, по правилу, уз развој резидуалних промена итд.
Без обзира на степен и облик примарне МБТ инфекције, она се увек успоставља у различитим органима (!), пре свега у ретикуло-ендотелном систему. Сходно томе, аналогна слика се примећује и код БСЖ вакцинације.
…Посебно се сећам трогодишњег Саше Г., примљеног у Прву дечју туберкулозну болницу крајем 1970-их са дијагнозом „Левострани аксиларни лимфаденит изазван БСЖ вакцином, хронична грануломатозна болест (ХГБ).“ Претходно је био подвргнут дуготрајном и неуспешном лечењу у Туберкулозној болници за малу децу број 9. Био је добро ухрањен, плавокос, плавоок дечак рођен од младих, здравих родитеља. У њиховој породици никада није било пацијента са туберкулозом. Његова болест, заједно са гнојно-казеозним левостраним лимфаденититом, карактерисала се рекурентним гнојним отитисом , гнојним лимфаденитом цервикалних лимфних чворова и пустуларним лезијама на кожи; гној је изазивао раст стафилокока. Откривена је увећана јетра. Антибактеријска терапија није имала приметног ефекта.
С обзиром на мој горки неуспех да помогнем овом детету, обезбедио сам његов премештај у Централни институт за туберкулозу. Али чак ни тамо му се није могло помоћи, јер је његов фагоцитозни одговор био недовољан. Умро је неко време касније…* ( фагоцитоза је процес којим одређене ћелије зване фагоцити гутају друге унете ћелије или честице)
Прикупио сам значајан број сличних случајева. И карактеристично је да су то обично дечаци, наизглед здрави, из имућних породица, са плавом косом и светлим очима…
Л. А. Митинскаја и други, аутори парентералне примене БСЖ вакцине код новорођенчади, тврде да БСЖ није одговоран за развој ХГД-а, и да БСЖ служи само као маркер за ову болест. Другим речима, да ли користимо БСЖ и његове компликације да бисмо вештачки селектовали новорођенчад која ће неизбежно развити болест? Насупрот томе, уверио сам се да БСЖ, одлагањем развоја комплетне фагоцитозе, ствара услове погодне за развој ХГД-а код деце одређеног генотипа (плавокосе и плавооке).
Тренутно се на нашем одељењу лечи 31 дете, од којих је двадесет троје раног узраста. Шесторо ове деце је из Москве, четворо из Московске области, деветоро из разних региона Русије, десеторо из СНГ, а двоје из иностранства.Од шесторо московске деце, двоје се лечи од компликоване БСЖ инфекције (једно дете има БСЖ- оститис грудне кости, друго аксиларни лимфаденит). Најтеже стање је код четворомесечног детета које је вакцинисано БСЖ вакцином у породилишту. Његовој мајци је дијагностикована кавернозна туберкулоза две недеље након отпуста из болнице (како је завршила у породилишту са таквом дијагнозом?!). Њен син има акутну општу милијарну туберкулозу, туберкулозу свих група интраторакалних лимфних чворова, а прогноза је веома лоша.
Током 30 година, почев од 1970. године, почели смо да виђамо децу са коштаним лезијама које су у почетку сматране манифестацијама БСЖ инфекције. Међутим, доказивање овога није увек могуће због терапије и лечења антибиотицима, што изузетно отежава успешну типизацију БСЖ микобактерија. Већина ове деце је оперисана у Дечјој клиничкој болници бр. 13, а последњих година и у Санктпетербуршком институту за физиопулмологију. У неким случајевима, типизација је потврдила везу између коштаних лезија и БСЖ вакцинације.
Шта значи интрадермална примена „ослабљене“ варијанте — БСЖ-М — која садржи 500.000 микобактерија, исту количину која улази у састав БЦЖ ? У сваком случају, све оне остају у телима деце, која обично имају различиту подложност према туберкулози, јер су „полиморфизам и одрживост врста осигурали биомолекули који су сваког од нас учинили јединственим. Гени који контролишу калеидоскоп ових протеина одредили су најфункционалније разноврстан физиолошки систем — имуни систем — и са њим, независност индивидуалног живота“ (Говало, В.И. Зашто ми нисмо као други. Москва: Знање, 1984, стр. 134).
Да, и вакцина БСЖ је хетерогена по садржају у њој микобактерија, које се разликују по „ослабљеној“ вируленцији.
Када уђу у тело бебе, Mycobacterium tuberculosis се одмах шири у лимфу и крвоток и, природно, размножава се, иако ослабљена БСЖ вакцином. У року од 24 сата, неће их бити 500.000, већ милион; у року од два дана, 2 милиона, и тако даље. Другим речима, тело новорођенчета је инфицирано БСЖ бактеријама, која ће се код сваког детета различито одвијати. На крају, након одређеног времена, беба ”развија” сопствену реакцију преосетљивости одложеног типа (РПТ). БСЖ вакцинација се примењује управо у ту сврху – да би се стимулисала ова наследно одређена реакција. Као резултат тога, до краја прве недеље, беба је буквално „преплављена“ БСЖ микобактеријама, које су строго аеробне и захтевају стални кисеоник. Према А. Д. Аду и А. Н. Мајанском, Mycobacterium tuberculosis су способни да инхибирају формирање фаголизозома за фагоцитозу. Овај механизам, који спречава контакт са цитотоксичним компонентама фагоцита, обезбеђује продужено опстајање ослабљених туберкулозних бактерија у макрофагима. Ови аутори истичу да „потпуна фагоцитоза захтева присуство биолошких оксиданата са снажним цитотоксичним потенцијалом“ и да „због феномена респираторног или метаболичког налета долази до варења одређених микроба, посебно Staphylococcus aureus и гљивица“. У анаеробном окружењу, фагоцити, иако задржавају способност апсорпције, нагло смањују своју токсичност према многим патогеним и опортунистичким микробима“ (Адо А. Д., Мајански А. Н. Тренутно стање теорије фагоцитозе // Имунологија, 1981, бр. 3, стр. 20).
На основу горе наведеног, вероватно је вредно подсетити се добро познате чињенице да фагоцитоза код новорођенчади још увек није у потпуности развијена. Док је апсорпциони капацитет фагоцита код новорођенчади довољно развијен, завршна фаза фагоцитозе је још увек несавршена и развија се много касније (и овде се морају узети у обзир и индивидуалне разлике!). Код деце у првих 6 месеци живота, нивои лизозима, лактоферона, мијелопероксидазе и других компоненти укључених у завршну фазу фагоцитозе су веома ниски. Стога су деца у првим месецима живота веома подложна болестима изазваним Staphylococcus aureus, E. coli и гљивицама (Мазурин, А.В., Воронцов, И.М., Пропедевтика дечјих болести. Москва, 1985, стр. 264).
Дакле, БСЖ вакцинација се спроводи код деце чија реакција потпуне фагоцитозе још није успостављена, са несавршеним системом формирања антитела – имуноглобулина, и која се нису прилагодила околини.
Моје дугогодишње искуство у раду са децом свих узраста, а у последњој деценији првенствено са малом децом, довело ме је до коначног уверења да БЦЖ вакцинацију новорођенчади треба прекинути. Ову вакцинацију треба одложити за касније у животу, на 2-3 године, и то само у ендемским подручјима (за чије утврђивање је надлежна наша санитарно-епидемиолошка служба!).
Моје је дубоко уверење, засновано на дугогодишњем практичном раду са поствакциналним компликацијама након БСЖ вакцинације, да је напуштање универзалне вакцинације новорођенчади једно од кључних решења за смањење морбидитета и морталитета деце.
Зар није страшно напустити вакцинацију новорођенчади у контексту погоршања епидемиолошке ситуације са туберкулозом?
Мој одговор: не само да није страшно, већ је неопходно!
Прво, БСЖ вакцинација никада није спречила и не може спречити Mycobacterium tuberculosis(МБТ) (МБТ)инфекцију код деце која су била у контакту са туберкулозном особом.
Друго, без одговарајуће дијагностике имуног система, уз помоћ БСЖ вакцинације шири се туберкулоза и акумулира се кроз генерације међу људима подложним МБТ, од којих многи нису нужно социјално угрожени.
Треће, сва мала деца, без обзира на статус вакцинације, ако су подложна МБТ и инфицирана у породилишту, неизбежно ће развити МБТ ако се благовремено не дијагностикују и не лече. Нема примера спонтаног опоравка од МБТ у овом узрасту. Међутим, спонтани опоравак је могућ само код деце старије од 3 године.
Четврто, стопа инфекције МБТ до друге године остаје на 0,005–0,01%, или 10 на 100.000. Сва ова деца су излечива ако се дијагностикују благовремено и темељно лече уз дугорочно праћење.
Пето, без БСЖ вакцине у породилиштима, мала деца ће одрастати здрава! Ово објашњава, између осталог, широко распрострањено стицање синдрома имунодефицијенције (СИДЕ), ако не у почетку, онда активно стечено као узрочни развој након БСЖ вакцине, као и развој бројних других симптома опште патологије.
МБТ, понављам, одавно је значајан фактор у природној селекцији, а изложеност њој (људска инфекција) је програмирана. Заштитни одговор, првенствено лимфног система, такође је програмиран. Међутим, ако се таква изложеност догоди у облику БСЖ вакцинације током неонаталног периода, могу се очекивати непожељне и веома тешке последице по лимфни систем — укључујући леукемоидне, па чак и леукемијске реакције.
Као лекар-клиничар и физиолог, уверен сам да одлагање БСЖ вакцинације до каснијег периода живота не само да ће пружити бољу заштиту од туберкулозе, већ ће послужити и као метода за спречавање дечје леукемије.
У чланцима у часопису „Педијатрија“, више пута сам предлагао одржавање округлог стола са водећим физиолозима, педијатрима, имунолозима, генетичарима, микробиолозима са основним разумевањем имунологије заразних болести и другима како би се разговарало о непрепоручљивости и штетности БЦГ вакцинације у неонаталном периоду. Нажалост, то се никада није догодило.Међутим, први резултат је постигнут: табу о расправи о овом питању је укинут. Штавише, према речима В.Ф. Учајкина, тренутног главног специјалисте за заразне болести у земљи, нацрт календара вакцинације који је поднео руском Министарству здравља наводно узима у обзир ово важно разматрање везано за узраст (на округлом столу на тему „Контроверзни проблем вакцинације новорођенчади“, одржаном 17. фебруара 1997. године у Научном центру за акушерство, гинекологију и перинатологију).
Ви сте , веома поштована Галина Петровна, такође учествовали у дискусији о овом питању у овом центру.
Суштина мојих предлога, које износим већ 20 година, јесте праћење физичког развоја и здравствених показатеља три групе деце:
- Здрава новорођенчад која није вакцинисана БСЖ вакцином;
- Здрава новорођенчад вакцинисана БСЖ вакцином;
- Деца вакцинисана БСЖ вакцином са манифестацијама дисбактериозе, подељена у две групе: а) лечење конвенционалним методама; б) лечење конвенционалним методама уз додатак изониазида у дози од 8 мг/кг дневно.
Овај посао не захтева значајна финансијска улагања, осим жеље и времена оних који су истински посвећени здрављу руске деце и нације у целини. Посао се може завршити у року од годину дана.
БЦЖ вакцинација током неонаталног периода је опасна по здравље и животе деце.
Закључно, сматрам да је потребно поновити да сам чврст противник вакцинације (било које, не само БЦЖ) током неонаталног периода, јер вакцина омета развој природних (саногенетичких) одговора детета: фагоцитозе, производње антитела и адаптације на спољашњу средину.
Штавише, ја, као и многи други стручњаци, сматрам да не може постојати јединствени календар вакцинације за сву децу. Штавише, давање 8-10 вакцина једном детету је неприхватљиво: то је катастрофална пракса осмишљена да уништи нацију.
Вакцинација се мора спроводити строго према епидемиолошким индикацијама, уз обавезно поштовање контраиндикација. Ове контраиндикације не смеју бити смањене, већ проширене, јер практично нема деце која припадају првој здравственој групи, а овај тренд се односи не само на новорођенчад већ на све старосне групе.
По мом мишљењу, посебна пресуда судије А.А. Боршчева (судско рочиште о родитељским тужбама у вези са компликацијама након вакцинације – оститисом, на којем смо ви и ја учествовали као стручњаци 10. децембра 1996. године) је изненађујуће добро информисана: Суд сматра да је потребно да изда посебну пресуду руском Министарству здравља и медицинске индустрије у вези са незадовољавајућим стањем вакцинације новорођенчади. Ова посебна пресуда не подлеже жалби.
С уважением и восхищением Вашей просветительской деятельностью,
Врач-фтизиатр высшей квалификационной категории, к. м. н.
В. П. Сухановски
Прилози
- Званично писмо, које се налази у мом власништву 16 година, а садржи негативне критике Н.И. Нисевича и Л.А. Митинске. Сада га предајем Вама и Московском судско-медицинском комитету.
- Чланак у часопису „Педијатрија“, 1984, број 7.
- Чланак у часопису „Педијатрија“, 1996, број 6.
Са поштовањем и дивљењем за Ваш образовни рад,
Специјалиста за туберкулозу највише категорије, др мед.
В.П. Сухановски
